Добро дошли

coronavirus prevalenca

epidemioloStudia Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је, од средине маја 2020. године, укључен у реализацију Националне студије серопреваленције и молекуларне карактеризације Sars – CoV-2 током епидемије у популацији Србије. Организатор студије је Медицински факултет Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а у само извођење студије су активно укључени и Институт за јавно здравље Србије „др М.Ј.Батут“, мрежа Института/Завода за јавно здравље и Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди. У реализацији студије у Заводу за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, учествовали су тимови Центра за контролу и превенцију болести и Центра за микробиологију - Одељење за клиничку микробиологију.

Ова национална студија дизајнирана је по типу студије пресека, која се односи на испитивање епидемиолошке ситуације у вези са COVID-19 инфекцијом изазваном вирусом Sars – CoV-2 у популацији Србије. Циљеви студије су процена раширености ове инфекције на основу одређивања присуства антитела код становништва, као и улоге благих и неманифестних инфекција у преношењу вируса Sars – CoV-2 . Студија спроведена у домаћинствима указаће на могуће начине преношења ове болести, како унутар породице, тако и међу становништвом шире заједнице.Такође, указаће и на факторе ризика од настанка инфекције поређењем изложености инфицираних и неинфицираних особа, као и проценити ниво перцепције ризика популације.

Опширније: Национална студија серопреваленције и молекуларне категоризације Sars – CoV-2 током епидемије у...

Komercijalno PCR testiranje građana, vršiće se svakog radnog dana od 7:30 do 8:30 u novom prostorijama ZJZ Timok, ulaz iz Negotinske ulice.

Komercijalno serološko testiranje gradjana ( na prisustvo antitela IGM i IGG), vrsiće se svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova u novim prostorijama ZJZ Timok, ulaz iz Negotinske ulice.

____________________________________________________________________________________________

Oglas za prijem u radni odnos

_____________________________________________________________________________________________

mentalno202001 Светски дан менталног здравља обележава се сваке године 10. октобра.
Циљ је подизање свести о проблемима и побољшање менталног здравља широм света.
Ментално здравље је стање психолошког благостања у којем особа остварује своје циљеве, нормално се носи са стресорима живота, може да ради продуктивно и у стању је да допринесе својој заједници.
Бројни су фактори који утичу на ментално здравље.
Спољни фактори су средина односно окружење, услови живота, трауматска искуства, злоупотреба супстанци… док су унутрашњи биолошке и генетске предиспозиције.
Сваки од ових фактора води развијању менталних поремећаја, који су веома чести.
У реду је бити слаб и тражити ослонац, као и психолошку подршку.
У средини у којој живимо и даље постоје огромне предрасуде када је реч о тражењу психолошке помоћи, када дође до проблема у вези са менталним здрављем или када је реч о самој превенцији менталног здравља.
Ми сами можемо учинити мале ствари које ће много значити очувању менталног здравља и психолошке добробити. Неки од тих корака подразумевају здраву исхрану, физичку активност и рекреацију, издвајање времена за себе , за опуштање и размишљање о себи, смејање, препознавање стреса и ношење са њим, као и тражење помоћи када нисмо у стању да се сами изборимо са проблемима.
Многи поремећаји могу да се лече. Неки психотерапијским методама (разговором са психологом) док се у лечењу других укључују и лекови.

Опширније: „ПОКРЕТ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ: ХАЈДЕ ДА ИНВЕСТИРАМО У МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ“

strah202001 Страх је примарна емоција која настаје услед опажања или очекивања стварне или замишљене опасности или озбиљне претње.
Пошто је страх често повезан са ситуацијама претње или опасности, резултат су одређени симптоми као што су лупање, убрзан или успорен рад срца, вртоглавица, кратак дах, тешко дисање, појачано знојење…
Постоји неколико начина за превазилажење страха.
Готово је немогуће размишљати трезвено када смо преплављени страхом или тескобом. Прва ствар коју требамо учинити је дати себи времена да се физички смиримо. Убрзан рад срца, знојење дланова и осећај који изазива страх резултат су адреналина.
Одвратите мисли на 15 минута. Прошетајте… Када се физички смирите, осећаћете се боље.
Када сте забринути за нешто, може вам помоћи ако помислите шта је најгоре што може да се догоди. Чак и да се обистини ваш најгори сценарио, шансе су да ћете и ви и свет преживети.
Избегавање страхова само их чини још страшнијим. Ако вас ухвати паника у лифту, вратите се у лифт следећег дана и суочите се са страхом.