Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Алкохол и кофеин у исхрани

 

                                Slika na kojoj se nalazi šolja, kafa, šolja za kafu

Opis je automatski generisan

 

          Образац исхране снажно је повезан са ризиком од многих хроничних болести. Дакле, све оно што једемо и пијемо свакога дана, може позитивно или негативно утицати на наше здравље. На основу раније изложених чињеница, намеће се закључак да би популација Србије требало да усвоји онај образац исхране код којег се ограничено уносе намирнице које су повезане са повећаним ризиком од хроничних обољења, а да се повећа унос хране која доводи до редукције ризика и унапређења општег здравља.

          За време новогодишњих и божићних празника сем богате и висококалоричне трпезе пуне масти, имамо и повећан унос кофеина и алкохола, који додатно одлаже осећај ситости и доводи до преједања. 

Алкохол   

 

Алкохол није компонента здравог начина исхране; не препоручује се унос алкохола код опште популације, посебно код деце и адолесцената или трудница и дојиља. Уколико се алкохол већ уноси, препоручује се да се то чини у умереној количини- највише једно пиће дневно (за одрасле жене) односно највише два пића дневно (за одрасле мушкарце). Једно пиће садржи 14 грама чистог алкохола; ово је еквивалентно уносу једне флаше пива од 350 мл (садржи 5% алкохола) или чаше од 150 мл вина (садржи 12% алкохола) или чашице од 45 мл жестоког пића ( које садржи 40% алкохола). Калоријски садржај алкохолних пића се урачунава у укупни дневни енергетски унос, а алкохол осим калорија не обезбеђује друге хранљиве материје (тзв.празне калорије). Нпр. Кригла тамног пива (350 мл) има здравствене ефекте (нпр.оштећење јетре, панкреаса, срца и нервног система), укључујући повећан ризик од хроничних болести.

Кофеин 

Кофеин није хранљива материја већ социјално прихватљива компонента исхране која делује као психостимуланс. Налази се у појединим врстама биљака (нпр.плодови кафе, листови чаја, какао бобице) или се накнадно додаје храни и напицима током припреме. Различити напици (нпр. кафа, чај, поједина безалкохолна пића, енергетски напици) садрже различит садржај кофеина који варира од 2 до 65 мг кофеина на 30мл напитка. Умерен унос кафе (3-5 шољица, укупно 400 мг кофеина дневно) може бити прихватљив елемент начина исхране; није доказан ризик од повећане учесталости хроничних болести код особа које умерено пију кафу. Међутим, не може се препоручити унос кофеина ради здравствених ефеката код особа које иначе не пију кафу. Напици који садрже кофеин (нпр.енергетски напици или безалкохолна пића) често садрже и додате шећере што може довести до повећаног уноса калорија, ово се такође односи на додавање млека напицима са кофеином; сам кофеин има безначајну калоријску вредност. Комбинован унос алкохола и кофеина није безбедан јер може проузроковати бројне нежељене здравствене и социјалне ефекте.

Садржај кофеина у различитим напицима

Црна кафа (237мл)          95-200мг

Еспресо (30мл)                47-75  мг

Инстант кафа (237мл)     27-173 мг

Црни чај (237мл)             14-70 мг

Зелени чај (237мл)           24-45 мг

Ледени чај (237мл)            5-40 мг

          Све у свему ово је једна од најчешћих полемика када су напици у питању. Конзумирати или не? Сви смо свесни чињенице да кофеин и алкохол нису најздравији избори ни за кога.

          Мислимо да вам се неће десити ништа лоше ако кафу и алкохол избаците из свог репертоара а уколико се решите да их конзумирате, опасност по здравље увећава се са количином попијеног алкохола и кафе.

Завод за јавно здравље „Тимок“

Одсек за промовију здравља

                                                        

                                                                                                                                                                          

Новембар-месец борбе против болести зависности

 

 

image

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

 

Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.

Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.

 

КМлади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима...). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија.

 

Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.

 

ЗЈЗ “Тимок” Зајечар

Одсек за промоцију здравља

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Sukob među vršnjacima ili vršnjačko nasilje? – Defektolog Irena

По свему судећи, насиље у школама је ендемска појава, позната свакоме ко се школовао. Испољавајући се у веома разноврсним облицима и интензитетима, оно обично постане социјално видљиво тек када појединачни инциденти задобију медијску пажњу. Насиље је сваки облик понашања које за последицу има стварно или могуће угрожавање здравља, развоја и достојанства детета, односно ученикаУколико се насиље дешава међу децом истог или сличног узраста, реч је о вршњачком насиљу, а када оно траје дуже и врши се од стране јачег, говоримо о вршњачком злостављању.

Насиље се одражава на целокупни развој и живот детета, без обзира на облик и место дешавања. У данашњим условима тешко је предвидети када и где ће се насиље догодити, ко су могући учесници и какве ће бити последице. Приоритетни задаци установа које се баве образовањем и васпитањем деце и младих су да утичу на формирање ставова о неприхватљивости оваквог вида понашања, као и развијање толеранције, разумевања и прихватања различитости. 

Живимо у времену честих манифестација вршњачког насиља, без обзира да ли се ради о: физичком, вербалном, социјалном или сексуалном насиљу.

 

-вербално – као што су: претње, ругање, добацивање, задиркивање,вређање;

-физичко – као што је: ударање, штипање, гурање, уништавање и крађа ствари;

-социјално – када се настоји наштетити појединцу задајући му неугодности

и рушећи углед у околини, нпр. оговарањем, игнорисањем, сплеткарењем;

-психолошко – као што су: претећи погледи, коментари, исмевање.

 

                  

 

Насиље у школи није...

• једнократни инцидент који се неће поновити;

• пријатељска размирица или неспоразум;

Насиље оставља последице на оне који трпе насиље, али и на оне који се понашају насилно. Оставља последице и на оне који то насиље посматрају, јер могу да се навикну на насиље, да им оно постане нормално и да се и сами нађу у ситуацији да га трпе или да насиљем решавају своје проблеме.

Деца која су изложена насиљу често су физички повређена, постају плашљива, не иде им се у школу, слабије уче, тужна су, нису расположена за дружење, а понекад и она постају насилна. Ако овакво стање траје дуже, и ако се том детету не помогне, то може заувек да обележи личност детета које трпи насиље.

 

Саветовалиште за младе, у склопу Одсека за промоцију здравља Завода за јавно здравље Тимок, бави се између осталог и превенцијом и сузбијањем вршњачког насиља кроз програм превенције вршњачког насиља (едукације, радионице, трибине, предавања) за ученике свих основних школа зајечарског и борског округа.

 

 

 

 

 

Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар

Одсек за промоцију здравља

Међународни дана старих

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

Поводом обележавања „Међународног дана старих“ који се по Календару здравља обележава 01.10. Одсек за промоцију здравља ће дана    05.10.2021. у периоду од  10-12  часова у просторијама Црвеног крста Зајечар  обележити овај дан под слоганом „Дигитална равноправност за све генерације“ 

Грађани ће добити све потребне информације и савете, биће контролисан крвни притисак и ниво шећера у крви. Такође ће бити  подељен и здравствено-промотивни материјал.

                    ЗЈЗ „Тимок“

                       Одсек за промоцију здравља

Црвени крст -Зајечар


 

Утицај пандемије и ментално здравље

  1. Твоја узнемиреност је потпуно нормална

Ако те затварање школе и забрињавајући наслови узнемирују, ниси једини. Нормално је да се тако осећаш.

image

  1. Пронађи начин да себи скренеш пажњу

Постоје ствари на које не можемо утицати, зато треба пронаћи начин да себи скренеш пажњу. Читање књиге, шетња, одређени хоби свакако могу бити делотворни.

Svi hobiji su na engleskom jeziku sa prevodom. Moj hobi - Moj hobi (1),  usmena tema na engleskom jeziku sa prevodom

  1. Фокусирај се на себе

Фокусирање на себе и проналажење начина да искористимо сваки тренутак у садашњости одличан су начин да бринеш о свом менталном здрављу.

image

  1. Обрати пажњу на своја осећања

Свако своја осећања обрађује на други начин. Важно је да урадиш оно што се теби чини исправним и корисним.

Le masque de la normalité : une arme redoutable qui cache notre déconnexion  émotionnelle | Nippon.com – Infos sur le Japon

imageОдсек за промоцију здравља