Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је 25. новембра обележио Међународни дан борбе против насиља над женама, у сарадњи са Црвеним крстом Бољевац, у просторијама Културног центра у Бољевцу. Циљ обележавања био је указивање на значај препознавања, спречавања и заустављања свих облика насиља над женама и девојчицама, као и јачање међусекторске сарадње у области превенције и подршке жртвама.
Овај датум уједно представља почетак глобалне Наранџасте кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“, која траје до 10. децембра – Међународног дана људских права, са циљем подизања јавне свести да жене не смеју бити изложене, нити приморане да трпе или прикривају насиље, већ да морају бити заштићене, а починиоци санкционисани.
Превенција насиља почиње много пре него што се насиље догоди – у породици, окружењу, у васпитању, у комуникацији и у систему вредности који градимо као појединци и као друштво.
Током догађаја наглашен је и значај психолошке прве помоћи коју може пружити свака особа, кроз активно слушање, разумевање, подршку, оснаживање и охрабривање жртве да потражи стручну помоћ и заштиту надлежних институција.
Скупу су присуствовале представнице и представници установа локалне заједнице, чиме је још једном потврђена важност заједничког деловања у борби против насиља.
Међународни дан борбе против насиља над женама, познат и као „Дан окончања насиља над женама“, глобални је догађај који се обележава сваке године 25. новембра.
Овај датум служи као оштар подсетник на универзалне узроке, последице и мере спречавања насиља са којима се суочавају жене широм света.
Према последњим подацима, скоро 1 од 3 жене, око 736 милиона широм света, доживела је физичко и/или сексуално насиље од стране неке блиске особе. Када је реч о смртоносном насиљу, у просеку, сваког сата више од пет жена или девојака настрада од стране некога из њихове породице. Широм света, 16-58% жена доживљава родно засновано насиље изазвано технологијом а генерација Z и миленијалци су највише погођени.
Међународни дан борбе против насиља над женама делује као катализатор промена и оснажује појединце и заједнице да се боре против свих облика насиља, укључујући:
Насиље у породици
Сексуално насиље
Трговину људима
Друге праксе које су штетне за жене.
„УЈЕДИНИМО СЕ да зауставимо дигитално насиље над женама и девојчицама“ тема је овогодишње глобалне кампање.
Развој технологије донео је и нове облике злостављања, дигитално насиље, које постаје један од најчешћих начина напада на жене. Оно служи да утиша, застраши и дискредитује жене у јавном простору.
Облици дигиталног насиља могу да обухвате:
• неовлашћено дељење интимних садржаја
• сексуално узнемиравање на интернету
• претње, троловање и говор мржње
• „деепфаке“ порнографију
• злоупотребу личних података, праћење и лажно представљање
За ефикасно спречавање и сузбијање дигиталног насиља неопходан је мултидисциплинарни приступ и правни оквир који ће јасно препознати и инкриминисати све облике насиља у дигиталној сфери и обезбедити њихову санкцију. Жртвама дигиталног насиља треба обезбедити доступне услуге подршке, а такође су потребне кампање подизања свести које ће омогућити препознавање, разумевање и указивање на распрострањеност и штетност дигиталног насиља.
Како је почео да се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама?
Формално увођење обележавања овог дана датира из 1991. године, као иницијатива “1. Глобалног женског лидерског института”.Током овог догађаја, активисти су покренули кампању „16 дана активизма против родно заснованог насеља“, која почиње 25. новембра и завршава се 10. децембра, на Дан људских права.
Овај период симболизује суштинску везу између родно заснованог насиља и људских права. Кампања има циљ да мобилише појединце и организације да се активно ангажују у чиновима за окончање насиља над женама.
Уједињене нације су званично установиле Међународни дан борбе против насиља над женама 2000. године, резолуцијом коју је усвојила Генерална скупштина УН.
Овом резолуцијом упућен је позив владама, међународним организацијама и цивилном друштву да 25. новембар обележавају као дан посвећен подизању свести и предузимању мера против родно заснованог насиља.
Учешће УН-а укључује обележавање овог дана, уз активан ангажман на промоцији политикâ и програма усмерених на отклањање основних узрока насиља над женама и остваривање родне равноправности.
Такође се наглашава важност свеобухватних услуга за жртве родно заснованог насиља, укључујући приступ правди, здравственој заштити и системима подршке.
Међународни дан борбе против насиља над женама служи као платформа за УН да подигне глобалну свест, заговара промене политике и мобилише појединце, заједнице и владе да предузму акцију.
Како се може обележити Међународни дан борбе против насиља над женама?
Подижите свест
Образовање је моћно средство у борби против насиља над женама. Делите информативни садржај на друштвеним медијима, започните разговоре са пријатељима и породицом или организујте догађаје за подизање свести у својој заједници.
Повећањем разумевања и емпатије можемо да спречимо штетне ставове и понашања.
Подржите локалне иницијативе
Повежите се са организацијама у вашој заједници које су посвећене окончању насиља над женама и девојкама. Волонтирајте, пружите финансијску подршку или учествујте у њиховим догађајима и акцијама прикупљања средстава. Заједно можемо појачати утицај и створити сигурнија места за све.
Заговарајте промене
Будите глас за родну равноправност и женска права. Ангажујте се са локалним и националним креаторима политика како бисте промовисали законе и политике које штите жене од насиља.
Подржите кампање које позивају на снажније мере против сексуалног узнемиравања и напада. Борите се да осигурате женама приступ адекватној здравственој заштити. Заједно можемо створити окружење у којем жене могу живети без страха.
Појачајте гласове оних који су претрпели насиље
Пружите особама које су преживеле насиље платформу да поделе своје приче и искуства. Слушајте са емпатијом, потврдите њихова искуства и подржите их на путу њиховог оздрављења.
У нашој земљи Насиље у породици, у смислу Закона о спречавању насиља у породици (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2016 и 10/2023 – др. закон), “јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.”
Насиље у породици се може пријавити позивом на број 192 (полиција) или 0800 100 600 (СОС линија за насиље у породици). Уколико је насиље хитно, саветује се да се прво ослободите из опасне зоне, позовете полицију са безбедног места, а тек онда контактирате друге службе. Насиље се може пријавити и путем Центра за социјални рад на територији општине где се насиље догодило.
Важни савети
Безбедност је на првом месту: Уколико се насиље дешава, склоните се на безбедно пре позива.
Анонимност: Пријаву је могуће поднети и анонимно.
Доставите што више детаља: Пружите што више информација о ситуацији како би институције могле ефикасније да поступају.
Сарадња институција: Све пријаве насиља разматрају се кроз мултисекторску сарадњу полиције, тужилаштва и Центра за социјални рад.
