Национални дан борбе против рака дојке у Србији обележава се 20. марта, са циљем подизања свести о значају превенције, раног откривања и правовременог лечења. Рана дијагноза значајно повећава шансе за излечење.
Рак дојке спада у најчешћа малигна обољења код жена, али савремена медицина омогућава веома добре резултате лечења уколико се болест открије у почетној фази. Када се дијагноза постави на време, излечење је могуће у више од 90% случајева. Рано откривање омогућава примену краћих и ефикаснијих терапијских процедура, са мање компликација и са знатно бољим квалитетом живота током и након лечења.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила око 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.
Стање у Србији
Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена у Србији. Сваке године око 4600 жена оболи, а 1600 умре од ове болести. Једна од осам жена током свог живота оболи од рака дојке.
стандардизована стопа смртности износи 22 на 100.000;
рак дојке је трећи најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година;
рак дојке се дијагностикује код сваке дванаесте жене;
70% новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2 цм;
сваке године од рака дојке умре више од 2000 жена.
Висока учесталост оболевања од рак дојке делом се објашњава чињеницом да узроци настанка ове болести још увек нису у потпуности разјашњени. Због тога су могућности примарне превенције ограничене, односно не постоје поуздане мере којима се може у потпуности спречити настанак болести. Управо из тог разлога посебан значај има секундарна превенција, која подразумева рано откривање промена и правовремено започињање лечења, јер је то једини доказано ефикасан начин за смањење смртности од рака дојке.
У складу са препорукама Светске здравствене организације и на основу искустава европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет организовани програм скрининга на рак дојке. Циљ овог програма је да се редовним превентивним прегледима омогући откривање болести у најранијој фази, чиме се повећава успешност лечења, смањује смртност и унапређује квалитет живота жена које се суочавају са овом дијагнозом.
Правовременом дијагностиком, адекватним лечењем и континуираним праћењем здравственог стања могуће је не само продужити живот, већ и очувати његов квалитет. Због тога редовни превентивни прегледи, одговорно понашање према здрављу и активно учешће у скрининг програмима представљају кључне кораке у борби против рака дојке.ке.
Посебан значај у превенцији има одговорно понашање сваке жене према сопственом здрављу. Редовни самопрегледи и контролни прегледи код лекара представљају основу раног препознавања промена које захтевају даљу дијагностику. Препоручује се да жене једном месечно обављају самопреглед дојки, док је превентивни клинички преглед код лекара потребно урадити најмање једном годишње. Ултразвучни преглед дојки ради се према препоруци изабраног лекара, у зависности од узраста и индивидуалних фактора ризика. Мамографски преглед представља најпоузданију методу за рано откривање рака дојке, те се саветује да се до 50. године живота уради најмање један превентивни преглед, а након 50. године мамографију је потребно радити редовно, на сваке две године.
Шта је рак дојке?
Рак дојке је злоћудна израслина која настаје када нормалне ћелије почне да се убрзано умножавају и уништавају околно здраво ткиво дојке, а касније и друге органе.
Рак дојке се најчешће јавља код старијих жена које:
имају најближе сроднице (мајка, сестра, тетка, бака) оболеле од ове болести;
су прву менструацију добиле пре 12. године, и последњу имале после 50. године;
нису рађале или су имале први порођај после 30. године живота;
дуже време користе хормонску терапију, алкохол и дуван;
су гојазније и физички неактивне.
Рак дојке је злоћудни тумор, који уколико се открије у раној фази може бити поптпуно излечен. Република Србја је започела програм за рано откривање рака дојке, скрининг мамографијом, који је бесплатан за све жене старости од 50. до 69. године.
Шта је скрининг?
Скрининг подразумева преглед на изглед здравих жена, без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке, када је ефикасно лечење могуће.
Шта је мамографија?
Мамографија представља рендгенски преглед за откривање промена у дојци, које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. Уколико се рак дојке открије у раној фази, већа је шанса за излечење применом поштедних хируршких метода, опоравак је бржи, а кавалитет живота је бољи него код жена код којих се болест открије у каснијим фазама. У мамографији се користе мале и нешкодљиве дозе зрачења.
Како се спроводи мамографија?
Пре мамографског прегледа не би требало користити дезодоранс, пудер или парфем чије се честице виде на снимку и ремете радиолога у процени мамографског снимка. Мамографија се изводи снимањем обе дојке и за већину жена је безболна и кратко траје.
Препоруке:
Између два скрининга треба да обављате редовне прегледе дојки код вашег лекара или самопрегледом, једном месечно.
Уколико приметите да је видно промењена величина једне дојке, присуство чворића у дојци, промену боје и изгледа коже дојке, појаву секрета из брадавице – ХИТНО се јавите свом лекару.
Откривање болести у почетној фази значајно повећава могућност успешног лечења, јер правовремена дијагностика омогућава примену савремених терапијских метода које су ефикасније и мање оптерећују организам. Уз адекватно лечење и континуирано праћење здравственог стања, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.
СПРЕЧИМО – УМЕСТО ДА ЛЕЧИМО