Како преживети празнике а не додати килограме

praznična trpeza

Празнични оброци тј. празнична окупљања су повезана са драгим успоменама, срећним тренуцима нашег детињства. Такво носталгично осећање које у нама буде празничне ћаконије чини конзумирање хране још пријатнијим, јер нас таква трпеза храни и физички и емотивно. Зато треба не само за празнике већ и у животу уопште развити вештину –  умереност.

            Развија се у најранијем детињству учењем тј. моделом понашања да ништа није забрањено док год се конзумира у разумним количинама. Преједање је социјално прихваћена норма, али ако одступите мало од ње то вас неће чинити мање чланом породичне заједнице. Присутни смо због разговора, смеха, успомена, загрљаја, пољубаца, а храна је ту да не будемо гладни.

            Није лако “преживети” период од Аранђеловдана до Св. Јована када се у великим количинама спремају различита јела. Тада се треба придржавати основних правила која важе у свако доба године и настојати да исхрана буде редовна, умерена и разноврсна.

            Али из вишегодишњег искуства у раду са гојазним особама у Саветовалишту за правилну исхрану, знамо да је љубав према храни једна од најискренијих љубави.

            Једите нормално цео дан. Не праскачите оброке пре самог славља. Прескакање оброка у првој половини дана резултује већом глађу у другој половини дана и значи вишеструко калоричнији оброк што свакако оптерећује највише органе за варење.

            Конзумирајте више протеина-меса, јер ће вас брже заситити и самим тим лакше ћете избећи потенцијално лоше намирнице. Бирајте квалитетније.

            Конзумирајте мање алкохола. Пре свега калоричан је али и значајно помера осећај ситости.

            Бирајте једно главно јело. Разгледајте шта се нуди на трпези и паметно одаберите своје главно јело (сарма или печење, не једно и друго).

            Једите полако и покушајте да чак и у време богатих празничних трпеза нађете време за физичку активност.

Међународни дан особа са посебним потребама

Међународни дан особа са посебним потребама

Годишње обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 3. децембра проглашено је 1992. године Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација. Обележавање Дана има за циљ да промовише разумевање питања инвалидитета и мобилише подршку за достојанство, права и добробит особа са инвалидитетом.

Након одржане седамдесет седме седнице Генералне скупштине Уједињених нација са темом „Преломни тренутак: трансформативна решења за међусобно повезане изазове“, уз признање да се свет налази у критичном тренутку у историји Уједињених нација, констатовано је да је време да се предузму акције и пронађу заједничка решења у изградњи одрживијег и отпорнијег света за све и за генерације које долазе.

Најчешће су у тренуцима кризе, припадници рањивих група као што су особе са инвалидитетом највише искључени и препуштени сами себи. У складу са централном одредницом Агенде за одрживи развој до 2030. да „не оставимо никога иза себе“, кључно је да се кроз сарадњу влада и јавног и приватног сектора пронађу иновативна решења и за особе са инвалидитетом како би свет учинили доступнијим и праведнијим местом.Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом ове године обухвата различите теме о којима ће се говорити а које се односе на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе.Иновације у области запошљавања укључују знања и вештине потребне за запослење у иновативном, брзопроменљивом технолошком пејзажу и помоћне технологије које могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место. Иновације, практични алати и добре праксе за смањење неједнакости у јавном и приватном сектору укључују особе са инвалидитетом и промовисање различитости на радном месту. Област спорта је препозната као место за иновације, запошљавање и правичност. Чињеница је да је промоција здравља особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини и опште здравствене заједнице, те је у великој мери неопходно да се истраживачи, финансијери и пружаоци здравствених услуга покрену у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите за особе са инвалидитетом.

Међународни дан особа са посебним потребама

Циљеви програма промоције здравља за особе са инвалидитетом обухватају:

– смањење секундарних стања као што су гојазност, хипертензија, декубитус итд. одржавање функционалне независности

– пружање могућности за разоноду и уживање

– побољшање укупног квалитета живота кроз смањење еколошких баријера за добро здравље.

Како би се постигли ови циљеви, потребне су иницијативе за промоцију здравља у заједници за особе са инвалидитетом, колективни напори који би могли да обогате животе особа са инвалидитетом, као што су нпр. проширење услуга у центрима за рекреацију, промоција добре здравствене праксе за особе са инвалидитетом, оснаживање особа са инвалидитетом да преузму контролу над сопственим здрављем.

У Републици Србији, Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године је предвиђен низ мера и активности чија би реализација допринела остварењу три посебно истакнута циља: повећаној друштвеној инклузији особа са инвалидитетом, обезбеђењу уживањa права особа са инвалидитетом на пословну способност и породични живот на равноправној основи са другима и ефикасној заштити од дискриминације, насиља и злостављања, и системском увођењу перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика.

На основу процена Европске агенције за реконструкцију из 2006. године, у Републици Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са инвалидитетом, што је и просечан број особа са инвалидитетом у земљама ЕУ (између 8 – 12% од укупног броја становника). „У друштву су широко раширене предрасуде и стереотипи о особама са инвалидитетом, чему значајно доприносе медији, а запослени у институцијама система свој рад још увек заснивају на медицинском моделу инвалидитета. Теме о значењу, природи и последицама инвалидитета нису заступљене у образовним програмима. На универзитетима друштвено-хуманистичких наука не постоје студије инвалидитета (eng. disability studies), које се као посебна академска дисциплина изучавају на многим универзитетима у свету, што за последицу има низак ниво знања будућих професионалаца о социјалном конструкту инвалидитета. Жене са инвалидитетом су у ризику од вишеструке дискриминације, невидљиве су у јавној сфери, не учествују у довољној мери у јавном и политичком животу, суочавају се са тешкоћама у остваривању својих права и изложене су родно заснованом насиљу“, Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.

Међународни дан особа са посебним потребама

Глобална солидарност, заједничка одговорност

hiv

ШТА je ХИВ?

Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) је ретровирус који узрокује стечени синдром имунодефицијенције – АИДС, који карактерише опадање способности имунског система организма. ХИВ спада у лентивирусе. Припада фамилији вируса Ретровирида, одфамилији Лентивирида – једна од три субфамилије ретровируса, за које је карактеристично да су то спори вируси, што значи да се дуго задржавају у домаћину и доводе до споре прогресије болести. Ван домаћина, овај вирус може да преживи свега неколико секунди и посебно је осетљив на топлоту.

            ХИВ инфицира имунски систем, узрокујући прогресивно оштећење и на крају га чини неспособним да се бори против инфекција. Вирус се везује за ћелије имунског система и ћелије централног нервног система. Главне ћелије нашег имунског (одбрамбеног) система које ХИВ инфицира зову се “Т помоћнички” лимфоцити. Како оне координишу све друге имунске ћелије свако оштећење или губитак Т помоћничких лимфоцита озбиљно нарушава целокупан имунски систем.

hiv

Начини преношења ХИВ инфекције

Човек је једини резервоар ХИВ инфекције. ХИВ не може да преживи дуго изван људског тела (на површини тела, предмета и слично), и не може да се умножава изван људског организма. Од овог вируса не могу да оболе животиње, нити се са њих вирус може да пренесе на било који начин.

 Извор инфекције за човека су различите људске излучевине, јер се вирус може наћи у свим телесним течностима људског организма. Међутим, иако се ХИВ може наћи у скоро свим телесним течностима, он се не може пренети уколико оне немају ту минималну количину вируса која може изазвати инфекцију. Најмања количина вируса која је потреба да би се нека инфекција пренела назива се “минимална инфективна доза”.

Количина вируса које се могу наћи у појединим телесним течностима зависе од:

Стадијума болести (у асимптоматској ХИВ инфекцији количина слободних вируса у телесним течностима је мања него код манифестне болести – АИДС-а) и врсте телесне течности.

Концентрације вируса који се налазе у различитим телесним течностима која је представљена је следећим редом: Крв > сперма > вагинални секрет > мајчино млеко > пљувачка > плодова вода > мождана течност > зглобна течност > сузе > зној. Извор инфекције за човека најчешће су ипак крв и крвни деривати, вагинални секрет, сперма (и перејакулаторна течност) и мајчино млеко. У осталим телесним течностима концентрација вируса је толико мала, да је заражавање преко њих занемарљиво.

ХИВ се обично не налази у мокраћи због њеног изузетно киселог ph

Вируса нема у ноктима и длакама.

 Најчешћи начин преношења ХИВ инфекције је сексуални контакт. У сперми ХИВ позитивног мушкарца, као и у вагиналном секрету жена које су инфициране, налази се довољан број ћелија инфицираних ХИВ-ом да се и чак сексуалним контактом пренесе инфекција. ХИВ инфекција се може пренети и крвљу (најчешће употребом истог шприца за интравенско уношење психоактивних супстанци) и са мајке на дете (током трудноће, порођаја и дојења новорођенчади, уколико је мајка ХИВ позитивна). Преношење ХИВ инфекције преко трансфузије крви или крвних деривата изузетно је ретко, јер се и крв, као и ткива и органи за трансплантацију узимају само од особа које нису инфициране ХИВ-ом, поготово од 1987. године када је у нашој земљи законски регулисана контрола свих продуката крви, ткива и органа на ХИВ.

ХИВ се НЕ преноси:

Преко ваздуха и воде

Руковањем, грљењем, љубљењем

Дељењем прибора за јело, посуда и постељине

Пљувањем, кијањем и кашљањем

Преко уједа инсеката (комараца, крпеља) или животиња

Коришћењем заједничког тоалета, базена или сауне

ХИВ се не може пренети кроз здраву, неоштећену кожу

hiv

Разлика између ХИВ инфекције и АИДС-а

Битно је нагласити да ХИВ и АИДС нису исто. ХИВ је вирус који може да изазове инфекцију, док је АИДС стање. Такође, док се АИДС не може пренети са једне особе на другу, вирус ХИВ-а може. Зараза ХИВ-ом може да доведе до развоја АИДС-а, али исто тако особа која има ХИВ, не мора да има и АИДССа друге стране,особа која има АИДС, тј. сиду, има и ХИВ.

Особа која има ХИВ инфекцију (ХИВ позитивна особа) може и десетак година бити само инфицирана вирусом, а да при томе нема никакве симптоме болести и осећа се сасвим добро. Клинички симптоми се јављају у просеку тек после неколико година од инфекције (најчешће 7 до 10, па и више година) и тек када се појаве клиничке манифестације (број ЦД4 лимфоцита падне испод 200, или ако особа већ има, или ће скоро испољити знаке неке секундарне инфекције или тумора) кажемо да је особа оболела од АИДС-а, или сиде.

АИДС је најтежа и терминална клиничка манифестација хроничне инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). То је последњи стадијум ХИВ инфекције која се јавља када је имунски систем тела тешко оштећен због вируса. Ови називи/дефиниција болести дате су како од Светске здравствене organizacije (WHO) тако и од стране Центра за контролу болести у САД (ЦДЦ – Центер оф Дисеасе Цонтрол) да би се потпуно одвојила ХИВ инфекција од АИДС-а.

Фактори ризика за добијање ХИВ инфекције

Статистике показују да је у односу на општу популацију ризик од инфицирања ХИВ-ом 35 пута већи међу особама које убризгавају дроге путем ин‌јекције, 30 пута већи за жене које се баве проституцијом, 28 пута већи међу хомосексуалним особама и 14 пута већи међу трансродним особама.

 Људи који су у већем ризику да се заразе ХИВ-ом укључују:

  • особе са тренутним или претходним партнером са ХИВ-ом
  • особе са садашњим или претходним партнером који је из области са високом стопом ХИВ-а
  • људе који су из области са високом стопом ХИВ-а
  • људе који се баве хемисексуалним сексом (користе дрогу да помогну или побољшају секс)
  • мушкарце који имају незаштићени секс са мушкарцима
  • жене које имају незаштићени секс са мушкарцима који имају секс са мушкарцима
  • људе који убризгавају дрогу и деле опрему за дрогирање
  • особе које имају незаштићени секс са неким ко је убризгао дрогу и делио опрему за дрогирање
  • особе које деле сексуалне играчке са неким ко је заражен ХИВ-ом
  • особе са историјом полно преносивих инфекција, хепатитисом Б или хепатитисом Ц
  • особе које су имале више сексуалних партнера
  • људе који су примили трансфузију крви, трансплантацију органа или ткива, или друге процедуре склоне ризику у земљама које немају јак скрининг за ХИВ
  • здравствене раднике који би се случајно уболи инфицираном иглом – али је овај ризик изузетно низак
  • бебе рођене од родитеља са нелеченим ХИВ-ом

Да бисте смањили ризик од преношења ХИВ-а и других инфекција потребно је да:

  • редовно и на прописан начин узимате АРВ терапију – јер терапија је најбоља превенција ХИВ-а
  • редовно проверавате виремију (на шест месеци)
  • се тестирате на друге полно преносиве болести (то можете чинити приликом редовних прегледа и чешће ако сте били у ризику)
  • користите кондоме (уз лубрикант) правилно и сваки пут када имате сексуални однос
  • избегавате прекомерну употребу алкохола или дрога приликом секса
  • пажљиво бирате сексуалне партнере који схватају ризик од полно преносивих инфекција и користе заштиту
  • подстичите своје партнере да се тестирају на полно преносиве инфекције
  • уколико убризгавате дроге никада не делите игле или прибор са било ким.

ХИВ симптоми и стадијуми/фазе болести

Нездрав начин живота, неспавање, нередовна и неадекватна исхрана, стресови, постојање других инфекција или болести (пре свега полно преносивих инфекција) могу да веома убрзају појаву клиничких симптома ХИВ инфекције.

Како имунски систем губи борбу са вирусом јављају се и први симптоми болести. У почетку, симптоми су благи а како имунски систем више пропада и симптоми се погоршавају и постају све тежи.

 ХИВ инфекција пролази кроз више стадијума/фаза које се генерално могу рашчланити на четири засебне фазе: акутна (примарна) ХИВ инфекција; затим следи дуг латентни период без готово икаквих симптома (клинички асимптоматска фаза), симптоматска фаза ХИВ инфекције, и на крају долази до слома имунског система и појаве различитих „опортунистичких“ инфекција и тумора – фаза прогресије из ХИВ позитивности у АИДС

Дијагноза ХИВ/АИДСа

ХИВ је први пут дијагностикован 05. јуна 1981. године у Центру за контролу болести (ЦДЦ) у Атланти, у САД, који је дефинисао појаву новог, до тада непознатог обољења (касније названог) АИДС. Почетак епидемије ХИВ/АИДС-а везује се за овај датум. У Србији се подаци о оболелима од ХИВ инфекције воде од 1984. године. Ове податке редовно прати и на свом сајту објављује Институт за јавно здравје Републике Србије “Милан Јовановић – Батут”. 

 ХИВ инфекција се може дијагностиковати једноставним тестом. Приликом преношења ХИВ-а, имунски систем производи антитела против вируса. Тест крви може да открије та антитела како би се утврдило да ли је вирус присутан. Може проћи неколико недеља након преноса да тест на ХИВ антитела буде позитиван.

 Шта је период прозора?

Период прозора је временски период од момента када се догодила инфекција до тренутка када се стандардним тестовима могу открити антигени и антитела на ХИВ.

У овом периоду по правилу се не могу доказати антитела која су специфична за ХИВ. Данас се користе савремени тестови 4. генерације (тзв. Цомбо Аг-Ат тестови) за које је период прозора између 4 и 8 недеља. У овом периоду ХИВ инфекција протиче незапажено, тако да особа која је инфицирана, најчешће, не зна да је вирус у њој. Важно је истаћи да у овом “периоду прозора”, постоји инфекција и да уобичајено тестирање не открива присуство антитела, па је због тога инфицирана особа не само способна да пренесе вирус другој особи, већ се период прозора сматранајинфективнијим периодом у смислу лакоће преношења вируса. Инфицирана особа је заразна од самог почетка. Прецизније, особа је најзаразнија на самом почетку инфекције и у крајњем стадијуму ХИВ инфекције, односно када добије АИДС.

 У периоду прозора количина антитела све време постепено расте, тако да 6 месеци од инфекције количина им је довољна да би се стандардним тестовима доказала. У периоду прозора ова антитела су углавном везана за поједине делове вируса тако да и поред тога што постоје не могу се доказати. Период прозора траје различито у зависности од тзв. имунолошке реактивности одређене особе, односно од способности те особе да брзо и адекватно реагује на присуство вируса тј. да створи антитела. Значи, колико брзо и у којој количини ће одређена особа да створи антитела на ХИВ потпуно је индивидуално. То зависи од многих познатих и непознатих биолошких фактора и домаћина и вируса, а између осталог од животног доба, општег стања организма и исхрањености. Према томе, једна млада, до заражавања здрава особа може да створи брже антитела од једне старе особе, које је већ и пре тога била слаба и изнемогла, болешљива, лоше ухрањена.

ХИВ/АИДС и инфекције

Већина стања која погађају особе са АИДС-ом су опортунистичке инфекције које генерално не погађају здраве људе. Опортунистичке инфекције су инфекције које се јављају као последица пада отпорности организма, најчешће изазване “најбаналнијим” микроорганизмима.

Четири главне врсте опортунистичких инфекција су:

бактеријске инфекције, као што су пнеумонија или туберкулоза (ТБ)

гљивичне инфекције, као што су орални дрозд и пнеумоцистична пнеумонија (ПЦП)

паразитске инфекције, као што је токсоплазмоза

вирусне инфекције, као што је шиндра, тешки и болни осип коже (узрочник је херпес зостер)

    Људи са узнапредовалим ХИВ-ом такође имају већи ризик од развоја неких облика рака, као што је рак лимфног система (лимфом).

Лечење ХИВ-а је важно за смањење ризика од рака и дуготрајних стања, као што су кардиоваскуларне и респираторне болести. Ако пушите, престанак је такође важан за смањење ових ризика

   Прогноза, терапија и лечење ХИВ инфекције

Већина људи са ХИВ-ом не развије АИДС јер узимање лекова против ХИВ-а на прописан начин зауставља напредовање болести.

Без лекова против ХИВ-а, 80-90% оболелих од АИДС-а обично преживи око 3 – 5 година. Међутим, када неко има опасну опортунистичку инекцију, очекивани животни век без лечења пада на око годину дана. Лек за ХИВ и даље може да помогне људима у овој фази ХИВ инфекције, а може чак бити и спасоносан. Особе који започну лечење против ХИВ-а убрзо након што добију ХИВ имају више користи – зато је тестирање на ХИВ изузетно важно.

Терапија ХИВ инфекције

Нажалост, тренутно не постоји лек за ХИВ/АИДС, али постоје лекови који могу контролисати инфекцију и спречити напредовање болести.Једном када добијете инфекцију ваше тело не може да је се реши. Међутим, постоји много лекова који могу да контролишу ХИВ и спрече компликације.

 Ови лекови се називају антиретровирусна терапија (АРТ). Антивирусни третмани за ХИВ су смањили смртност од АИДС-а широм света, а међународне организације раде на повећању доступности нових мера.

 ХИВ превенција и заштита

Постоји много лаких и ефикасних начина за спречавање ХИВ-а. Важно је да пронађете праву методу превенције, или комбинацију метода, која ће бити одговарајућа за вас и ваше сексуалне партнере. Како бисте умањили ризик да се заразите ХИВ вирусом, обавезно користите кондоме приликом сексуалног односа, не мењате често сексуалне партнере, уколико желите да се тетовирате или ставите пирсинг, пажљиво одаберите место где ћете то урадити јер је важно да опрема буде стерилна.

Кондоми

Традиционално, „сигуран“ или „заштићени секс“ је изједначен са употребом кондома. Коришћење кондома је и даље најјефтинији, најприступачнији, сигурнији и практичнији начин за спречавање сексуалног преноса ХИВ-а и неких других сексуално преносивих инфекција (СПИ). Кондоми су широко доступни у већини апотека, супермаркетима или у неким невладиним организацијама. Када се правилно користе током сваког сексуалног односа, кондоми спречавају пренос ХИВ-а, као и већину других СПИ (као што су гонореја, кламидија и сифилис), код жена и мушкараца. Кондоме треба користити са средством за подмазивање (лубрикант) на бази воде или силикона, јер то смањује шансе да кондом пукне и може повећати задовољство за сексуалне партнере. Женски кондом или унутрашњи кондом, такође је одличан начин да се спречи ХИВ и СПИ. Унутрашњи кондоми се могу користити за вагинални или анални секс.

Избегавање коришћења дрога

Редовно тестирање

Редовно тестирање на ХИВ и друге полно преносиве инфекције може помоћи да се раније пронађу инфекције и да се спречи њихово преношење другима.

 Када се ради тестирање на ХИВ?

Тестирање на ХИВ, које се назива и “ХИВ скрининг”, једини је начин да сазнате да ли имате вирус. Према препоруци Центра за контролу болести  требало би да се тестирате чешће – најмање једном годишње – ако сте у већем ризику да добијете ХИВ, уколико:

  • сте имали неколико сексуалних партнера од вашег последњег тестирања на ХИВ
  • сте имали незаштићен интимни однос са неким ко је или, ко би могао бити ХИВ позитиван, укључујући некога чију сексуалну историју не знате
  • убризгавате дрогу помоћу игле, шприца или другог уређаја који је неко други први употребио
  • сте имали или се тестирате на туберкулозу, хепатитис или било коју полно преносиву болест, укључујући сифилис, гонореју, хламидију или херпес
hiv

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ

Поводом обележавања   16. oктобра „Светског дана хране“ и Месеца правилне исхране 2023 године, на тему:

„Правилна исхрана чува твоје здравље“

Предшколски узраст

I награда– припремна група- вртић  ,, Маслачак,, Зајечар

II награда – Калина Стојановић – вртић ,,Љиљан ,, Зајечар

III награда – Огњен Гергић- вртић ,,Бамби ,, Бор

Специјална награда (продужени боравак) ОШ ,,Јеремија Илић Јегор,, Рготина

Ликовни радови (од I- IV разреда)

I награда– Видак Миленковић  III3 ОШ  ,,Митрополит Михајло ,, Сокобања

II награда– Нада Живковић   IV3- ОШ ,,Димитрије Тодоровић Каплар ,, Књажевац

III награда– Милош Јовановић I1 – ОШ ,,Хајдук Вељко ,, Зајечар

Ликовни радови (од V-  VIII разреда)

I награда– Вук Велимировић  V2- 0Ш ,, Хајдук Вељко,, Зајечaр

II награда – Јана Милошевић VII1- ОШ ,,9. Српска Бригада ,, Бољевац

III награда – Стефан Манић V2 -ОШ ,,Десанка Максимовић ,, Зајечар

Литерарни радови (од I- IV разреда)

I награда– Наталија Јовановић  III2- ОШ ,,Вук Караџић ,, Књажевац

II награда -Лара Катић  III – ОШ ,,Доситеј Обрадовић,, Вражогрнац

III награда- Вукашин Крстић IV3- ОШ ,,Ђура Јакшић,, Зајечар

20. Новембар – Међународни дан детета

Međunarodni dan deteta

Светски дан деце први пут је установљен 1954. године и обележава се 20. новембра сваке године са циљем промоције међународног заједништва, и ширења свести о важности напора који се улажу у добробит деце.

20.Новембра 1959. године Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета. Тг истог датума 1989. године је и Генерална скупштина УН усвојила Конвенцију о правима детета.

Од 1990. године, Светски дан детета такође обележава годишњицу датума када је Генерална скупштина УН усвојила и Декларацију и Конвенцију о дечијим правима.

Мајке и очеви, наставници, медицинске сестре и лекари, представници владиних тела и активисти цивилног друштва, верске старешине и старешине заједница, професионалци у медијима, као и сами људи и деца, могу играти важну улогу у томе да Светски дан детета буде релевантан за њиховo друштвo, заједницу и читаву нацију.

Светски дан детета нуди сваком од нас инспиративно полазиште за заговарање, промоцију и прославу дечјих права.

Međunarodni dan deteta

Овим поводом, из године у годину, УНИЦЕФ и партнери позивају владе земаља чланица да усвоје план од шест тачака за заштиту наше деце:

  • Обезбеђивање могућности свој деци да уче, што укључује и затварање дигиталног јаза.
  • Гарантовање приступа здравственим и прехрамбеним услугама, као и вакцинама.
  • Подршка и заштита менталног здравља деце и младих и искорењивање злостављања, родно заснованог насиља и занемаривање деце.
  • Повећање приступа чистој води, санитарним условима и хигијени.
  • Осигуравање инклузивног опоравка за сву децу.
  • Додатни напори да се подрже деца и њихове породице које живе у регионима погођенима ратом и оружаним сукобима, катастрофама и расељавањем.

Доста тога се чини на унапређењу положаја деце, али далек је пут до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву, искључена су из образовног система и друштва.

Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење задатак су сваког од нас а не само родитеља и запослених у институцијама.

Време је да се генерације окупе и да поново замисле тип света који желимо да створимо.

20. новембра деца ће замислити бољи свет.

Шта ћеш ти урадити?

Međunarodni dan deteta

Важност толеранције у друштву

Важност толеранције у друштву

У данашњем свету, у којем се суочавамо с различитостима у многим аспектима живота, толеранција постаје кључна врлина која обликује наше међуљудске односе, културу и друштво као целину. Толеранција је способност да прихватимо различитости и поштујемо мишљења, веровања и начин живота других људи, без обзира на то колико се разликују од наших властитих. Овај чланак ће истражити важност толеранције у данашњем свету и како она доприноси бољем, мирнијем и просперитетнијем друштву.

Промоција разноликости: Толеранција промовише разноликост у друштву. Када људи различитих култура, раса, религија и мишљења живе заједно у хармонији, то доводи до богатства у размени идеја, искустава и перспектива. Ова разноликост може допринети бољем разумевању света око нас и обогаћивању наших властитих погледа.

Превенција конфликата: Толеранција игра кључну улогу у спречавању конфликата и насиља. Када људи имају способност да прихвате разлике и решавају несугласице на миран начин, мања је вероватноћа да ће доћи до сукоба. Толеранција помаже изградњи мостова између различитих заједница и смањује тензије које могу довести до неспоразума и непријатељстава.

Развој емпатије: Толеранција подстиче развој емпатије према другима. Када се трудимо да разумемо перспективе других људи, то нам помаже да се повежемо с њима на дубљи ниво. Емпатија нам омогућава да се осећамо ближе другима, чак и ако се не слажемо са њима, што доприноси бољем међуљудском разумевању.

Слобода и правда: Толеранција је основна врлина у друштвима која теже слободи и правди. Кроз толеранцију, осигуравамо да сваки појединац има право на своје мишљење, веровања и начин живота. То подржава основне људске слободе и права, чиме се гради правичније друштво.

Економски просперитет: Толерантна друштва често привлаче веће инвестиције, туризам и иновације. Када људи из различитих позадина раде заједно и деле своје идеје, то може довести до економске користи. Разноликост ствара богатство и отвара врата новим приликама.

Иако је толеранција од суштинског значаја за друштво, важно је напоменути да она не значи сагласност са свим мишљењима или поступцима. Она подразумева поштовање других људи као индивидуа, чак и ако се не слажемо с њима. Такође, важно је да промовишемо толеранцију у школама, медијима и политичком дискурсу како бисмо је укоренили у друштву.

Tолеранција је кључна врлина која има позитиван утицај на друштво и људе у њему. Она промовише разноликост, спречава конфликте, развија емпатију, подржава слободу и правду, те доприноси економском просперитету. Како бисмо изградили боље и хармоничније друштво, важно је да негујемо и практикујемо толеранцију у свим аспектима наших живота.

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

Svetski dan borbe protiv dijabetisa

Шећерна болест (дијабетес мелитус) једна је од најчешћих незаразних болести. Број оболелих од шећерне болести већ дужи низ година расте и поприма размере глобалне епидемије. Иако се највише инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју. Дијабетес је у свету пети, а у Србији трећи водећи узрок умирања од свих узрока смрти и пети узрок оптерећења болешћу.

Дијабетес мелитус је хронична болест из групе метаболичких болести коју карактерише хипергликемија – односно повећање нивоа шећера у крви, која је резултат поремећаја у секрецији инсулина, деловању инсулина или комбинације наведених поремећаја. Хронична хипергликемија повезана је са дуготрајним оштећењем, дисфункцијом и затајењем различитих органа – посебно ока, бубрега, нерава, срца и крвних судова.

Људи које живе са дијабетесом захтевају стално праћење здравственог стања и подршку како би контролисали своје здравствено стање и избегли компликације болести. Милиони људи са дијабетесом широм света немају приступ адекватној здравственој заштити када је ова болест у питању. Из тих разлога, неопходно је да владе повећају улагања у лечење и превенцију дијабетеса.

Svetski dan borbe protiv dijabetisa

Ризик за дијабетес тип 2 можемо смањити здравим животним навикама од којих су најважније:

  • Редовна физичка активност – важна је за одржавање оптималне телесне тежине, повећава осетљивост на инсулин, доприноси регулисању крвног притиска, побољшава физички изглед и психичко благостање.
  • Правилна исхрана – подразумева избор здравих намирница, адекватну количину хране, одговарајући број и увремењеност оброка. Недовољан унос воћа и поврћа, висок унос енергетски богате хране, чести оброци „ван куће“, висок унос заслађених напитака и велике порције погодују развоју гојазности и дијабетеса.
  • Избегавање дуванског дима – доказано је да је пушење независан фактор ризика за дијабетес, а код оболелих повећава ризик од компликација дијабетеса – болести срца, можданог удара и проблема са циркулацијом.
  • Здраво спавање – истраживања показују да хронични недостатак сна или спавање лошег квалитета повећава ризик од различитих хроничних болести као што су дијабетес, гојазност, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести.
Svetski dan borbe protiv dijabetisa

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви наште, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви. Препоручује се чешће тестирање особа које имају предијабетес и оних који имају више придружених фактора ризика.

Svetski dan borbe protiv dijabetisa

Новембар-месец борбе против болести зависности

месец борбе против болести зависности

Месец новембар је према Међународном и Националном календару здравља посвећен борби против болести зависности, са циљем подизања свести становништва о штетним ефектима дрога и мобилисања целокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Болести зависности представљају веома велики здравствени и друштвени проблем. Поред последица по здравље корисника психоактивних супстанци, ове болести доводе и до бројних социјалних проблема, као и до економских губитака, ширења илегалних токова новца и др.

Бурне социјалне промене у друштву које се дешавају и у нашој земљи довеле су са једне стране до осиромашења грађана, пораста криминала, кризе морала, промена унутар породице, осећаја безперспективности, разградње постојећих институција, и са друге стране, до велике доступности психоактивних супстанци. Због свега овога велики број деце и младих је био у ситуацији да проба неку психоактивну супстанцу . Под психоактивним супстанцама подразумевамо све супстанце које мењају стање свести, однос према телу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, било да се ради о дувану, алкохолу, таблетама или илегалним дрогама, у ризику су да постану хронични корисници, односно зависници.

Зависност је стање када особа више није у стању да контролише своје понашање у односу на употребу психоактивне супстанце. Јавља се принуда и потреба за даљим уносом и поред очигледности штетних последица и супротно здравом разуму, логици и својој свесној жељи. Употреба психоактивних супстанци – дувана, алкохола, таблета и илегалних дрога доводи до физичке и психичке зависности, као и развоја толеранције. Физичка зависност подразумева прилагођавање организма на стално присуство психоактивне супстанце. Ускраћивање или недостатак психоактивне супстанце доводи до бурне реакције организма, са симптомима и знацима који се зову апстиненцијална криза. Код корисника «тешких илегалних дрога» апстиненцијална криза је изузетно непријатна и тешка и једном доживљена оставља страх од поновног јављања, што је и разлог да су они спремни на све да не доживе поново ту кризу. Психичка зависност подразумева психолошко прилагођавање на коришћење неке од психоактивних супстанци. Испољава се као жудња која постаје основни покретач понашања. Зависник временом све више почиње да се ослања на психоактивне супатанце и оне постају нека врста «психичке штаке» и главно средство за решавање свих проблема. Помоћу психоактивних супстанци зависник бежи од непријатних осећања и тешкоћа. Зависник од психоактивних супстанци не доживљава као проблем већ као решење проблема, али је ово почетак зачараног круга у којем се губе способности које је стекао јер је управо решавање проблема и превазилажење потешкоћа оно што нас јача и за живот оспособљава. Толеранција постоји када иста доза ПАС изазива све слабије дејство, односно када је потребно уносити је у све већој количини да би се постигао првобитни ефекат.

КАДА СЕ ПОЧИЊЕ СА ЗЛОУПОТРЕБОМ ДРОГА? Млади најчешће стичу своја прва искуства са дрогом у периоду адолесценције. Адолесценција је развојна фаза младе особе на прелазу из детињства у одрасло доба. Ово је период бурних телесних и психолошких промена када се пред младу особу стављају и одређени развојни задаци (треба да одлучи о будућем занимању и професији, стварању основа за економску независност, да оформи идентите, да се прилагоди телесним променама и сексуалности, да се оспособи за блискост и одговорност са другима…). Бунт против родитеља и других ауторитета је својствено управо овом периоду у развоју младих. У адолесценцији су млади заокупљени својим изгледом, квалитетима и способностима и то стално преиспитују, па је често присутан мањи или већи пад самопоуздања и самоцењења. То је период када млади пате дубље и интензивније него што су икада патили и што ће икада патити. У покушају да савладају тешкоће у постизању ових развојних задатака адолесценти почињу да користе дуван, алкохол и друге дроге .

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога), и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија. Породице у којима се стварају услови за развој здраве деце су: оба родитеља негују и дају љубав деци, мала је разлика у очекивањима родитеља од деце, родитељи имају већи утицај на децу него вршњаци, родитељи се добро слажу са вршњацима, чврсти ставови и прави ауторитет родитеља, неговање породичне традиције, јасна и отворена комуникација у породици.

месец борбе против болести зависности

Октобар – месец правилне исхране

„Вода је живот, вода је храна – сачувајмо сваку кап!”

Svetski dan hrane

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Вода је живот, вода је храна сачувајмо сваку кап”.

 Вода је неопходна за живот на Земљи. Она чини преко 50% телесне масе људског тела и иако покрива око 71% Земљине површине, само 2,5% воде на Земљи је вода погодна за пиће, пољопривредну производњу и употребу у индустрији. На глобалном нивоу, у процесу пољопривредне производње искористи се 72% воде, а њени извори нису неисцрпни.

Сваке године водени ресурси планете су под све већим изазовима због брзог пораста броја становника, урбанизације, економског развоја и климатских промена. Истовремено, доступност воде по особи смањена је за 20% у протеклим деценијама. Доступност и квалитет воде се смањују због вишедеценијског неконтролисаног коришћења и управљања воденим ресурсима, прекомерног копања подземних вода, загађења и климатских промена. Постоји велики ризик да се водени ресурси на планети истроше тако да постану неповратни. Забрињава податак да данас 2,4 милијарде људи живи у окружењу које има проблем са доступношћу воде, а производња хране за око 600 милиона људи значајним делом зависи од доступности воде чији је квалитет упитан због загађења, деградације екосистема, начина коришћења и климатских промена.

Шта свако од нас може да уради?

•         У исхрани користите намирнице чија производња захтева мању количину воде.

Бирајте сезонско воће и поврће. У својој исхрани користите махунарке као што су пасуљ и сочиво, као и орашасте плодове за чију производњу није потребна велика количина воде. Избор ових намирница помаже очувању водених ресурса на планети, а истовремено додаје разноликост вашем тањиру.

•         У исхрани предност дајте свежим непрерађеним намирницама.

Када купујете храну бирајте свежу уместо индустријски прерађену храну зато што је здравија и не захтева велики утрошак воде. Уравнотежена исхрана је важан део очувања здравља, а истовремено подржава очување биодиверзитета и здравља наше животне средине.

•         Не бацајте храну!

За производњу хране потребно је много воде. Запамтите – остаци хране садрже воду, па свако бацање хране значи и расипање воде. Планирајте оброке унапред. Направите списак за куповину намирница и купујте само оно што вам је потребно како бисте смањили бацање хране. Храну преосталу након оброка покушајте да употребите за припрему другог оброка или је искористите као компост.

•         Штедите воду!

Краће се туширајте, поправите чесме које цуре, не пуштајте воду да непотребно тече, сакупљајте кишницу или употребите воду у којој се кувало поврће за заливање биљака.

•         Не загађујте воду!

Не бацајте отпад од хране, остатке искоришћеног уља, лекове којима је истекао рок и хемикалије у канализацију. Уколико имате септичку јаму редовно је чистите и празните. 

•         Учествујте у акцијама чишћења водених ресурса.

Укључите се и учествујте у чишћењу локалних река, језера, мора или мочвара. Програми и иницијативе чишћења могу да смање загађење, истовремено развијајући свест заједнице о важности очувања здравља екосистема.

•         Штедите енергију!

За производњу енергије потребна је велика количина воде. Купите енергетски ефикасне кућне апарате и угасите светло када изађете из собе. Када не користите своје електронске уређаје (паметне телефоне, рачунаре или таблете) искључите их.

•         Купујте одећу од природних материјала.

Када купујете одећу, бирајте природне материјале попут памука или вуне уместо синтетичких опција за чију производњу је потребно доста енергије. Синтетички материјали, попут полиестера или акрила, често ослобађају микропластику која може проћи кроз процесе филтрације улазећи у наше водене системе и на крају у ланац исхране.

•         Будите у току са најновијим информацијама у вези са очувањем вода.

Информишите се о решењима за очување водених ресурса у виду заједничких акција. Поделите ово знање са пријатељима и породицом како бисте их подстакли на акцију.

Потребна је заједничка акција представника владе, приватног сектора, пољопривредника, академске заједнице, цивилног друштва и појединаца на решавању глобалних изазова у вези са водом, а са циљем повећања производње хране и других основних пољопривредних производа који захтевају мањи утрошак воде како би се осигурало да се вода равномерно распоређује, да се наши системи водене хране очувају и да нико не буде ускраћен.