Shane - ЗЈЗ "Тимок"

НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОМ РЕГИОНУ СЗО 27.4 – 3.5. 2025. године „ Имунизација за све је остварив циљ“

Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.
Ова двадесета по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „Имунизација за све је остварив циљ“ како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, како би се спречило епидемијско јављање сада, али и у будућности. Настојати на даљем ширењу информација о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерства и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промивисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
У последњих 50 година имунизацијом је спашено 154 милиона живота, шест сваки минут сваке године, од којих 101 милион новорођене деце. Вакцина против морбила од увођења има најзначајнији утицај на редукцију смртности одојчади за 60%. Вакцине против 14 заразних болести које се користе у календарима имунизације у већини земаља света допринеле су редукцији од 40% смртних исхода на глобалном нивоу. Захваљујући вакцини против дечије парализе данас 20 милиона људи хода, а били би непокретни.
Европски регион СЗО бележи преко 84.000 случајева пертусиса током 2023. године, што је највећи број забележен од 1994. године. У 2024. години у Републици Србији пријављенa су укупно 1683 случаја великог кашља са три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца. Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година.
У 2024. години пријављено је 127.350 случајева морбила у Европском региону СЗО, што је двоструко већи број у односу на 2023. годину, а највећи у последњих 25 година. Око 40% случајева су деца узраста испод 5 година живота, од којих је половина била хоспитализована. Регистровано је 38 смртних исхода, од којих 18 у епидемији у Румунији. Највећи број случајева је регистрован у Румунији 30.692 и Казахстану 28.147. Пад обухвата вакцином, који је настао обустављањем или одлагањем имунизације током пандемије ковид-19 довео је до епидемијског јављања. Обухват првом дозом MMR вакцине у Европском региону СЗО је опадао са 96% у 2019. години на 91% у 2023. години. У периоду од 2000. до 2023. године остало је преко 2 милиона деце која нису примила ниједну дозу вакцине.
Према закључцима 12-ог састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са априлом 2024. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2022. годину, у 33 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.
Током 2024. године на територији Републике Србије регистрованa су 884 случаjа морбила са једним смртним исходом узрокованим морбилима код особе са територије Новог Пазара. Највeћи број случајева (80%) регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у Новом Пазару и Тутину. Највећи број случајева (51%) регистрован је у узрасној групи од једне до четири године, при чему је већинa оболелe деце у овој узрасној групи (97,6%) била невакцинисана. Компликација у виду упале плућа била је присутна код 14 оболелих особа, док је запаљење мозга регистровано код једне оболеле особе.

Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО

• Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација.
• У будућности, вакцине ће бити доступне за још већи број људи и штитиће од још више болести.
• Вакцинација je значајно допринела редуковању смртности деце.
• Програми имунизације по земљама се континуирано иновирају и проширују тако да сада обухватају имунизацију деце, адолесцената и одраслих против најмање 13 озбиљних болести.
• Захваљујући вакцинацији, епидемијско јављање малих богиња је значајно редуковано у последњих 50 година у Европском региону СЗО, а епидемије се данас региструју у кластерима осетљивих особа. Висок обухват имунизацијом све планиране деце сваке године је једини безбедан начин заштите популације од епидемијског јављања малих богиња.
• Велики кашаљ је респираторна инфекција која изазива нападе кашља са отежаним дисањем. Болест је посебно тешка код новорођенчади и мале деце код којих се могу развити компликације које доводе до смртног исхода, а може се превенирати вакцинацијом применом ДТП/ДТаП вакцине.
• Карцином грлића материце је болест која се може спречити вакцинацијом. Вакцинација против обољења изазваних ХПВ у преко 90% случајева је ефективна у превенцији карцинома грлића материце.
• Грип је акутна респираторна инфекција која је изазвана вирусима грипа који циркулишу у свим деловима света.Већина људи се опорави од повишене температуре и других симптома унутар недељу дана без лечења. Болест може изазвати компликације са смртним исходом, посебно код особа у високом ризику, укључујући оне који су веома млади, старије, труднице, здравствене раднике или оне са озбиљним хроничним поремећајима здравља. Вакцинација је најбољи начин превенције грипа. Имунитет након вакцинације временом опада, па је потребна вакцинација сваке године/сезоне да би се заштитили од грипа.

• Вакцинација је значајна у свим узрасним добима. Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст односно заштити у узрасту када је највећи ризик од оболевања од тешких форми болести и компликација.
• Неке вакцине, као што су инактивисана вакцина против грипа и вакцина против пертусиса су безбедне и препоручују се током трудноће да заштите трудницу и бебу. Антитела која се развијају као одговор након вакцинације штите трудницу током периода ослабљеног имунског система у трудноћи, али такође пролазе плаценту и штите бебу у раном животном добу. Вакцинацијом у трудноћи породиља се штити од озбиљних болести након порођаја и то преноси дојењем на своје новорођенче.
• Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
• Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише.
• Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
• Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
• Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
• Мале богиње су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући и смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати мале богиње.
• Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
• Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају. “Највећи успеси су они које не видимо…Сви они људи који нису патили или страдали од болести које су се могле спречити”

Недеља превенције повреда у саобраћају 2025. ОБРАТИМО ПОСЕБНУ ПАЖЊУ НА НАЈРАЊИВИЈЕ УЧЕСНИКЕ У САОБРАЋАЈУ

Четврте недеље априла месеца сваке године обележава се Недеља превенције повреда у саобраћају. Сваке године око 1,19 милиона људи изгуби живот, а више десетина милиона бива лакше и теже повређено у саобраћају на путевима широм света. У
У нашој земљи, само у протеклих пет година, преко 2.600 људи је изгубило живот, а преко 98.000 је задобило лакше или теже телесне повреде у саобраћајним незгодама на путевима.
Посебно рањиву категорију учесника у саобраћају представљају деца и млади, с обзиром да су управо у овом узрасту повреде у саобраћаним незгодама водећи узрок смрти. Особе старости 65 и више година такође представљају рањиву категорију учесника у саобраћају, пре свега због својих психофизичких карактеристика које их чине подложнијим саобраћајним незгодама и њиховим тежим последицама. Према подацима Светске здравствене организације, готово четвртина свих смртних исхода услед саобраћајних незгода дешава се код старијих учесника у саобраћају.

Саобраћајни трауматизам, са својом високом стопом смртности, повређивања и последичним инвалидитетом, представља изузетно велики јавно здравствени проблем. Превенција повреда у саобраћају подједнако је важна као и превенција хроничних незаразних болести, попут обољења срца и крвних судова, малигних болести, дијабетеса и сл.

БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ
Деца као учесници у саобраћају представљају једну од најрањивијих категорија, како због физичких, тако и због психолошких карактеристика по којима се разликују од одраслих. Њихова безбедност захтева посебну пажњу свих учесника у саобраћају, али и друштва у целини.

У нашој земљи у протеклих пет година на путевима је смртно страдало 59 деце (2,3% укупног броја погинулих), док је теже или лакше повређено њих 6.716 (6,8% укупног броја повређених). Деца најчешће страдају као пешаци или путници у возилима.

Деца су посебно рањива као учесници у саобраћају из више разлога:

Недовољно развијена способност процене ризика и саобраћајне ситуације
Деца, посебно млађег узраста, немају у потпуности развијене когнитивне способности да би могла прецизно да процене брзину возила која се приближавају, као ни удаљеност ни време које им је потребно да безбедно пређу улицу. То их чини склоним доношењу погрешних одлука у критичним тренуцима.
Ограничено видно поље и физичке карактеристике
Због своје мање висине, деца често не могу да виде све што се дешава у саобраћају, нити су увек видљива возачима, посебно у зони паркираних возила или на непрегледним местима. Ово додатно повећава ризик од незгода.
Импулсивност и недостатак концентрације и искуства
Деца реагују брзо, често и непредвидиво. Лако се омету и углавном делују инстинктивно, без свести о последицама. Недостатак искуства у учешћу у саобраћају додатно утиче на њихово понашање.
Непознавање саобраћајних правила и прописа
Иако се основна правила понашања у саобраћају уче у најранијем узрасту, многа деца их не разумеју у потпуности или их забораве у стресним или ситуацијама које захтевају брзо реаговање.
Физичка рањивост
У случају саобраћајне незгоде, дечије тело је знатно осетљивије на ударце и повреде. Чак и при мањим брзинама, последице могу бити озбиљне или трагичне.

Заштита деце у саобраћају мора бити приоритет свих нас. Поред родитеља и старатеља, и сви возачи, урбанисти, образовне и здравствене институције, као и сви други надлежни органи морају допринети стварању безбедног окружења за најмлађе учеснике у саобраћају. Едукација, успостављање безбедних зона око школа и вртића, као и правовремено учење и стално подсећање на одговорно понашање у саобраћају, кључ су у очувању дечијих живота.

БЕЗБЕДНОСТ МЛАДИХ У САОБРАЋАЈУ
Млади људи узраста од 15 до 30 година представљају једну од најризичнијих група учесника у саобраћају. У бројним земљама, управо ова старосна група учествује у највећем броју саобраћајних незгода са тешким последицама.

У нашој земљи у протеклих пет година на путевима је смртно страдало 516 младих особа (19,8 % укупног броја погинулих), док је 29.994 теже или лакше повређено (30,5% укупног броја повређених). Млади најчешће смртно страдају или бивају повређени као возачи.

Разлози за ову угроженост су бројни и сложени:

Недовољно искуства у вожњи
Млади возачи, посебно у раним двадесетим годинама, често немају довољно практичног искуства за управљање возилом у различитим условима (ноћна вожња, лоше време, густ саобраћај). Недостатак искуства чини их склонијим грешкама и ризичним ситуацијама.
Склоност ризичном понашању
Ова старосна група често је склона испољавању самопоуздања и жеље за доказивањем, што може довести до ризичних понашања у саобраћају попут вожње прекомерном и неприлагођеном брзином, опасног претицања, игнорисања прописа и сл.
Употреба алкохола и психоактивних супстанци
Истраживања показују да млади често учествују у саобраћају под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци. То значајно утиче на концентрацију, способност процене ситуације и брзину реаговања, чиме се повећава ризик од незгоде.
Употреба мобилних телефона и ометање током вожње
Млади често користе мобилне телефоне током вожње – за поруке, позиве, друштвене мреже или слушање музике – што их додатно омета и скреће пажњу са пута.
Групни утицај и притисак вршњака
Када су у друштву, млади возачи могу бити склонији ризичном понашању под утицајем вршњака. Жеља да се покажу или да испуне очекивања друштва често доводи до непажње и непромишљених потеза у саобраћају.
Ноћна вожња и умор
Млади често возе у касним вечерњим сатима или после излазака, када су уморни, мање концентрисани или под утицајем алкохола – што знатно повећава шансе за незгоду.

Упркос томе што млади имају довољно енергије, брзе рефлексе и углавном добру физичку спремност, они су често жртве сопственог недостатка искуства и утицаја окружења. Подизање свести о ризицима, едукација, као и јачање културе одговорног понашања у саобраћају, кључни су кораци ка смањењу броја саобраћајних незгода у овој старосној групи.

БЕЗБЕДНОСТ СТАРИЈИХ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ
Са старењем се повећава и ризик од повреда и страдања у саобраћајним незгодама. Особе старије од 65 година припадају једној од најугроженијих категорија учесника у саобраћају – било као пешаци, бициклисти, возачи или путници.

У нашој земљи у протеклих пет година на путевима су смртно страдале 793 особе старости 65 и више година (30,5 % укупног броја погинулих), док је 11.117 теже или лакше повређено (11,3% укупног броја повређених). Старије особе су најчешће смртно страдале или бивале повређене као возачи.

Рањивост сатријих у саобраћају је последица више међусобно повезаних фактора:

Смањене физичке способности
Са годинама се смањује снага, покретљивост, брзина реаговања и флексибилност. То утиче на способност особе да се брзо и безбедно креће, прелази улицу или реагује на опасне ситуације у саобраћају.
Слабији вид и слух
Визуелне и аудитивне способности такође опадају са годинама, што може отежати уочавање возила, семафора, пешачких прелаза, али и регистровање сигнала или упозорења других учесника у саобраћају.
Спорије доношење одлука
Старијим особама често је потребно више времена да процене саобраћајну ситуацију и донесу одлуку. Ово може бити критично, посебно у брзим и динамичним условима градског саобраћаја.
Здравствени проблеми и лекови
Многе старије особе имају хронична обољења (попут дијабетеса, болести срца и крвних судова, артритиса) и користе лекове (често континуирано, вишеструко и често неправилно) који могу утицати на њихову способност управљања возилом или брзину реаговања.
Већа физичка рањивост при незгодама
Чак и у случају лакших незгода, старије особе имају већу шансу да претрпе озбиљније повреде због крхкијег здравља, мање густине костију и споријег опоравка.
Мања прилагођеност савременом саобраћају
Саобраћај постаје све сложенији, а многи старији учесници се теже прилагођавају новим технологијама у њему (нпр. електрични тротинети, модерни саобраћајни системи), што може довести до забуне или небезбедног понашања.

Заштита старијих особа у саобраћају мора бити један од приоритета друштва. То подразумева прилагођавање инфраструктуре (шири тротоари, дуже трајање зеленог светла, добро осветљење, јасна сигнализација), едукацију, редовне медицинске прегледе, као и подршку породице и заједнице у целини.

Како одговорним понашањем можемо спречити настанак повреда у саобраћају и повећати безбедност, не само рањивих учесника у саобраћају, већ и свих нас?

Велики број саобраћајних незгода може бити спречен одговорним понашање свих учесника у саобраћају – возача, пешака, бициклиста и путника. Свако од нас има важну улогу у стварању безбеднијег окружења на путевима.

Поштовање саобраћајних правила
Основна правила – као што су поштавање ограничења брзине, црвеног светла, првенства пролаза – нису ту без разлога. Њиховим поштовањем директно се смањује ризик од судара и повреда.
Вожња у трезном стању
Вожња под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци значајно смањује способност реаговања и процене ситуације. Бити трезан за воланом један је од најважнијих облика одговорног понашања.
Коришћење сигурносног појаса
Сигурносни појас спасава животе – то је једноставна и ефикасна мера заштите у случају судара. Исто важи и за дечија седишта и појасеве за све путнике у возилу.
Пажња и концентрација
Возачи треба да буду максимално фокусирани на вожњу – без мобилних телефона, порука, разговора или других ометања. Исто важи и за пешаке – гледање у телефон при преласку улице може бити погубно.
Прилагођавање вожње условима на путу
Киша, снег, магла, клизав коловоз или слаба видљивост захтевају спорију, пажљивију вожњу. Одговорни учесници у саобраћају знају да се прилагоде условима на путу.
Поштовање других учесника у саобраћају
Толеранција, уважавање пешака, бициклиста и возача са мање искуства доприносе култури безбедног понашања на путу.

Имајте у виду да безбедност на путу није ствар среће – она је резултат избора, одговорности и поштовања правила.
ОДГОВОРНИМ ПОНАШАЊЕМ ДО БОЉЕ БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ!

Светски дан Планете Земље 2025.године „Наша снага, наша планета“

Сваке године 22. априла обележавамо Дан планете Земље – дан када човечанство треба да застане, осврне се и запита како се опходимо према једином дому који имамо и шта можемо да променимо. Овај датум носи снажну поруку и позив на акцију. Глобална тема за овогодишњи Дан планете Земље гласи: „Наша снага, наша планета”, што указује на то да решења за климатску кризу нису изван нашег домашаја, већ у нашим рукама.
Први Дан планете Земље обележен је 1970. године у Сједињеним Америчким Државама. Тадашњи сенатор Гејлорд Нелсон, забринут због последица еколошких катастрофа као што је изливена нафта код Санта Барбаре 1969. године, иницирао је грађански покрет за заштиту животне средине. Тог 22. априла на улице је изашло више од 20 милиона Американаца, што је у то време представљало око 10% популације Сједињених Америчких Држава.
Он је постао светски догађај 1990. године, а сада у њему учествује више од милијарду људи свих годишта у скоро 200 земаља, према тврдњи организатора. Овај догађај покренуо је лавину промена: увођење Закона о чистом ваздуху и води, формирање Агенције за заштиту животне средине (ЕПА) и, што је најважније, пробудио је глобалну еколошку свест. Данас више од милијарду људи у више од 190 земаља обележава овај дан различитим активностима.
Педесет пет година касније од обележавања прве манифестације борба се наставља – али са још већим изазовима, већом хитношћу и већом одговорношћу. Управо зато је тема за 2025. годину јасна, директна и позива на делање.
Дан планете Земље нас подсећа да брига о планети није само активност једном годишње, већ стална одговорност коју сви делимо. Било да се ради о малим, свесним изборима у свакодневном животу или прихватању иновативних технологија које смањују наш еколошки отисак, свака акција је важна. Као појединци, заједнице и организације, имамо моћ да покренемо промене и изградимо одрживију будућност.
Нека нас овај дан инспирише да се дугорочно посветимо заштити планете — не само кроз прославу, већ кроз значајне навике, образовање и сарадњу. Јер када бринемо о планети, бринемо о себи и будућим генерацијама.
Срећан Дан планете Земље — данас и сваког дана.

Здрава исхрана за Ускрс

Ближи се Ускрс, време породичног окупљања, радости и традиционално богате трпезе. За многе, то је најрадоснији празник и симбол новог почетка, који долази након дужег периода поста.

Ипак, након периода уздржавања, нагло уношење веће количине тешке, масне и калоријске хране може оптеретити дигестивни систем и довести до различитих здравствених тегоба – попут надимања, горушице, варења, али и повишеног притиска и нивоа шећера у крви код хроничних болесника.

Изобиљу хране је тешко одолети, али настојмо да имамо меру. Ово је посебно важно за хроничне болеснике (нпр. хипертензија, дијабетес и др.), као и оне са повећаним здравственим ризицима (хиперхолестеролеремија, гојазност и сл.), код којих је исхрана битан фактор у лечењу, али и превенцији нежељених здравствених догађаја. Не заборавимо и на калорије унесене течношћу. Неумерени унос безалкохолних и алкохолних пића може неповољно утицати на здравље, нове нежељене килограме и друга кајања, након празновања.

На трпези ће се ускоро наћи разноврсне ђаконије, али ће „звезда“ свакако бити једна намирница – јаје. Конзумираћемо их готово извесно у већим количинама него уобичајено, фарбати и украшавати, користити у међусобним надметањима „туцања“, па и као декорацију. Ипак, не би требало заборавити неколико савета и информација како би предстојећи празник што безбрижније протекао.

Јаја су лако кварљиве намирнице. Она представљају идеалну средину за раст и размножавање бактерија од којих су неке, тзв. патогене бактерије изазивачи тровања храном, у првом реду салмонела. За разлику од нас, микроорганизми не празнују и искористиће повољне услове у своју корист, уколико им нашом непажњом укажемо прилику.

Купујте јаја само на местима где се чувају у контролисаним условима и на хигијенски начин. Обавезно гледајте и ознаке на паковањима јаја, а које се, између осталог, односе на рок трајања и информацију о обавези држања на одговарајућој температури. При куповини, обратите пажњу да јаја нису оштећена односно, да нису разбијена, напрсле љуске и сл., или да су неуобичајеног, непријатног мириса.

Водите рачуна да јаја буду свежа. У кућним условима можете „тестирати“ свежину јаја, тако што ћете у посуду напуњену водом ставити јаје. Свеже јаје ће пасти на дно посуде, док ће оно које је дуже стајало плутати.

Чувајте лако кварљиве намирнице у фрижидеру.

Дуже остављање хране на амбијенталној (собној) температури, нарочито лако кварљиве, повећава ризик за раст и размножавање микроорганизама, који је најинтензивнији у температурном опсегу од 5°Ц до 60°Ц. Препорука је да се храна спремна за конзумирање, термички обрађена и сл. не оставља дуже од 2 сата на собној температури.

Не конзумирајте сирова јаја. Конзумирање сирових јаја повећава ризик од трансмисије узрочника болести које се преносе храном. Термичком обрадом, у зависности од примењене температуре, евентуално присутни микроорганизми се елиминишу или се њихов број драстично смањује, чиме и ризик да изазову инфекцију. Кувајте јаја довољно дуго да буду “тврдо кувана” (нека јаја одстоје минимум десет минута у проврелој води).

Кувана јаја чувати у фрижидеру и употребити (појести) најкасније у року од недељу дана од дана кувања.

При фарбању јаја, дајте предност природним бојама, које се „производе“ у кућној радиности од поврћа, воћа, зачина, цветова и других природних извора. Боје за јаја не купујте на непровереним местима (на улици и сл.), јер не знате поуздано шта купујете – овакви производи могу садржати недозвољене боје или друге адитиве, као и различите контаминенте (микроорганизме, тешке метале и сл.). Производи у легалном промету намењени бојењу јаја садрже прехрамбене боје и адитиве дозвољене за употребу. На декларацији ових производа, поред осталог, мора бити наведен списак састојака, упутство за употребу и подаци о произвођачу.

Водите рачуна о хигијени у раду са храном – правилно и често перите руке, прибор и површине које користите – пре, у току и након рада!

Празници су прилика да се подсетимо на важност породице, духовности, али и бриге о сопственом здрављу. Уживајте у Ускрсу уз умереност, равнотежу и здраве изборе!

Светски дан здравља – 7. април 2025. „Здрав почетак, будућност која обећава”

Светски дан здравља обележава се широм света 7. априла, на годишњицу оснивања СЗО 1948. године. Слоган овогодишње кампање је „Здрав почетак, будућност која обећава”,са фокусом на здравствену заштиту жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади и пружање подршке породицама.

Овогодишња кампања апелује на владе, донаторе и здравствену заједницу да улажу у интервенцијe засноване на доказима и активности у циљу побољшања укупног квалитета здравствене заштите жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади.

Очување и унапређење здравља жена у репродуктивном периоду и здравље новорођенчади су препознати кроз Агенду одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).

Србија као земља је у потпуности остварила подциљеве везане за смањење матерналне смртности и смањење неонаталне и смртности деце старости до пет година, док је значајан напредак постигнут у погледу смањења учесталости заразних болести, као и смањења стопе смртности од незаразних болести. Приметан је напредак у погледу универзалног приступа услугама које се односе на здравствену заштиту везану за сексуално и репродуктивно здравље, укључујући планирање породице, али је са друге стране дошло до благог повећања стопе рађања међу адолесценткињама.

Када говоримо о циљу 5 – Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице, подаци указују да је у великој мери општи правни оквир успостављен, али да је потребно даље унапредити оквир у области насиља над женама и брака и породице.

У Републици Србији здравствену заштитуту жена и новорођенчади уређује Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији. Према овом Правилнику у здравственим установама омогућени су превентивни гинеколошки прегледи једном годишње женама од навршене петнаесте године живота, као и превентивни преглед у вези са планирањем породице једном годишње женама узраста 15–49 година. Током трудноће препоручује се четири до пет контролних прегледа код гинеколога, уз три до четири ултразвучна прегледа. Осим редовног праћења развоја плода, на прегледима доктор прати и телесну тежину труднице, њену крвну слику и крвни притисак. Поред гинеколошких прегледа, трудницама се саветују и прегледи стоматолога. Превентивни преглед бабињаре обавља се након порођаја и након шест до осам недеља.

Посета патронажне сестре планирана је за дан након изласка из породилишта, како би се наставила континуирана заштита ове изразито осетљиве популације. Свака породица има право на пет посета патронажне сестре током првих месец дана, које се одвијају према процени и договору са родитељима. Додатне посете се могу остварити по налогу педијатра, уколико су потребне.

Циљеви кампање:

Подизање свести о значају заштите здравља мајки и новорођенчади и потребној заштити њихових права.
Заговарање за финансирање активности усмерених на унапређење здравље и благостање жена и новорођенчади.
Подстицање колективне акције за подршку родитељима, као и здравственим радницима који пружају здравствену заштиту овој популационој групи.
Обезбеђивање корисних здравствених информација које се односе на трудноћу, порођај и период након порођаја.

Кључне поруке:

Кампања треба да подстакне глобалну пажњу на здравље и благостање жена и деце. Ово укључује заговарање доношења законске регулативе која штити њихово здравље и права (плаћено породиљско одсуство, заштита при запошљавању, као и приступ услугама за планирање породице).
Усмеравање активности на спречавање деловања климатских промена и њиховог утицаја на здравље труднице и новорођенчад, јер је доказана директна повезаност дејства високих спољних температура на превремени порођај, настанак повишеног крвног притиска и појаве шећерне болести током трудноће, као и повећану смртност новорођенчади.
Креирање програма и спровођење истраживања везаних за унапређење здравља жена и деце.
Пружање подршке здравственим радницима који пружају основну здравствену заштиту трудницама и бебама, са фокусом на јачању улоге бабица у здравственим системима кроз обуку, акредитацију и пратеће смернице.

Здравље мајки и беба је темељ здравих породица и заједница, односно сигурна будућност свих нас!

Обележавање Светског дан здравља је прилика да се подсетимо на значај здравих стилова живота за очување здравља жена у репродуктивном периоду који обезбеђују не само добро здравље будућих мајки, трудница и бабињара, већ и здрав почетак и предуслове за добро здравље и благостање новорођенчади. Завод за јавно здравље „ТИМОК“ у Зајечару и ове године обележава овај дан кроз различите промотивне активности како би се подигла свест јавности о значају очувања и унапређења здравља што је предуслов за стварање сигурне будућности.

Савети да сачувате ваше здравље

Одржавајте пожељну телесну тежину.
Водите рачуна о избору намирница и начину њихове припреме.
Не прескачите оброке.
Будите физички активни.
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците НЕ дувану.
Будите заговорник окружења без дуванског дима. То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање вашег здравља.
Престанком пушења, побољшаћете ваше здравље и здравље ваших најближих.
Пушење у трудноћи је штетно и за вас и за вашу бебу.
Пасивни пушачи такође утичу на здравље ваше бебе.
Електронске цигарете се не препоручују у трудноћи.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Светски дан вода 2025: Сачувајмо наше леднике

Организација Уједињених нација 1992. године усвојила је резолуцију по којој се у целом свету обилежава Светски дан вода – 22. март. Тиме се наглашава значај очувања воде и животне средине.

Тема Светског дана вода 2025. године је: Очување ледника. Генерална скупштина Уједињених нација у децембру 2022. године усвојила је резолуцију којом је 2025. проглашена као међународна година очувања ледника, а 21. март проглашен је за Светски дан ледника који ће се, почевши од ове године, обилежавати сваке године уочи Свјетског дана вода, 22. марта.

Међународна година ледника, Светски дан ледника и овогодишња тема Светског дана вода „Очување ледника“ имају за циљ да се истакне велика важност ледника, односно подизање глобалне свести о кључној улози ледника, снега и леда у климатском систему и хидролошком циклусу, као и о економским, друштвеним и еколошким утицајима промјена у Земљиној криосфери због глобалног загревања.

Уједињене нације упозоравају човечанство да се ледници данас топе брже него икада раније и да је неопходно смањити емисију гасова стаклене баште да би се успорило глацијално повлачење.

Убрзано топљење ледника узрокује непредвидивост кретања воде изазивајући поплаве, суше, клизишта и пораст нивоа мора, а те појаве могу довести до уништења многих екосистема, укључујући и опасност за људе у целом свету.

У свету постоји више од 275.000 ледника који покривају површину од око 700.000 км2. Ледници су важни резервоари воде који чувају око 170.000 км3 леда, што чини око 70 одсто слатке воде на планети.

Ледници се формирају када се снег гомила током много година, и сабија се у лед. Може проћи и до 100 година да се снег претвори у ледник.

У свету постоје различите врсте ледника. Ледене плоче покривају велика подручја Гренланада и Антарктика. Планински ледници налазе се на високим планинама као Хималаји, Стеновите планине и Анди. Ледници плимне воде формирају се директно у морима. Пијемонтски ледници налазе се у подножју планина, правећи велике усеке. Ледници постоје на свим континентима осим у Аустралији.

Како температуре расту ледници се брже топе, и долази до њиховог повлачења. Топљење ледника утиче на глобални пораст нивоа мора који је данас за око 20 центиметара виши него 1900. године. Како се смањују ледници и снежне падавине, смањује се и доступност воде.

Уједињене нације посебно наглашавају потребу и значај укључивања младих људи у решавање проблема климатских промена и очувања ледника, обзиром да су ледници извор живота јер обезбеђују слатку воду за људе, животиње и биљке.

Национални дан борбе против рака дојке

С обзиром на то да је рак дојке водећи узрок обољевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, један од значајнијих датума Календара јавног здравља је и 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. Циљ обележавања овог датума је да се подигне свест опште јавности о значају превенције, раног откривања блести и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, карцином дојке код жена представља најчешће малигно обољење, испред колоректалног карцинома, карцинома плућа и карцинома грлића материце. Када говоримо о водећим узроцима смрти од малигних болести код жена, карцином дојке се такође налази на првом месту, испред карцинома плућа, карцинома грлића материце и колоректалног карцинома.

Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака за 2022. годину, у свету је регистровано око 2.297.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Према последњим подацима истих извора, у Европи је регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке а умрло је око 144.000 жена.

Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

Каква је ситуација у Србији?

Србија, у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена. Ова малигна болест представља и један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и он је на трећем месту као узрок смрти код жена од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке.

Који су фактори ризика за настанак рака дојке?

Најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред свакако женског пола, су и: старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.Оно што је забрињавајуће је да се рак дојке код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Шта је „организовани скрининг“?

Скрининг je прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). To je тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије, у којима се мамографско снимање обавља у самим здравственим установама.

Зашто је важно и неопходно рано откривање рака дојке?

Кључне поруке:

– уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед – скрининг рака дојке мамографијом;

– уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;

– уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;

– уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и обавите превентивни преглед дојки.

Захваљујући програмима раног откривања и напретку у примени адекватне терапије, данас карцином дојке није више ,,фатално обољење”. У посматраном периоду више од 85% новодијагностикованих карцинома су означени као рани карциноми. Ипак, 15% жена је са узнапредовалим метастатским карциномом дојке. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење – правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је спасити пуно живота и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

13. МАРТ 2025. ГОДИНЕ СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА

Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 13. марта 2025. године под слоганом „Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време, сачувајте здравље бубрега“.

Хронична болест бубрега (ХББ) је веома честа, 1 од 10 одраслих људи у светуболује од ХББ, а уколико се не лечи може бити смртоносна. Рано откривање болести бубрега омогућава правовремену негу и лечење како би се спречили напредовање болести и умирање, а побљшала исплативост лечења и одрживост. Смртност повезана са болестима бубрега наставља да расте из године у годину и предвиђа се да ће бити 5. водећи узрок смрти до 2040. године у свету.

Премостите раскорак у знању за бољу негу бубрега

Када је реч о хроничној болести бубрега (ХББ), постоји јаз у знању који је видљив на свим нивоима здравствене заштите.

Заједница – Препреке ка бољем разумевању значаја здравља бубрега укључују сложену природу информација о болести бубрега, ниску основну свест, ограничену здравствену писменост као и ограничену доступност информација о ХББ и недостатак спремности за учење.

Здравствени радник –Препрека коју треба превазићи како би се обезбедила већа свест о значају здравља бубрега је фокусирање на едукацију лекара, пошто су они задужени за здравље пацијената. Креатори политике у области јавног здравља представљају ХББ као глобалну претњу по јавно здравље, али обично није приоритет с обзиром да се акценат програма борбе против незаразних болести претежно концентрише на четири врсте најчешћих хроничних незаразних болести (ХНБ) – кардиоваскуларне болести, рак, дијабетес и хроничне респираторне болести. Овај раскорак у приоритетима лечења ХНБ отежава борбу против болести бубрега и повећава смртност од ове болести.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавно-здравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.

У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (N00-N19 према МКБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Особе код којих је постављена дијагноза болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.

Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:

– Оснаживање пацијената са хроничним болестима бубрега и чланова њихових породица, који су најчешће и њихови неговатељи, како би се остварили жељени здравствени исходи и постигли постављени животни циљеви који су за њих значајни и важни. Неопходно је да пацијенти разумеју своју улогу у процесу лечења, поседују неопходно знање како би могли да учествују са лекарима у заједничком доношењу одлука, као и да развију вештине за ефикасно управљање својом хроничном болешћу.

– Залагање за ојачано партнерство са пацијентима при креирању, примени и евалуацији програма управљања хроничним бубрежним болестима, што захтева квалитетну и ефикасну комуникацију.

– Залагање за приступ који обухвата стратегије за: пружање подршке пацијентима у циљу повећања њихове адаптације на епизоде погоршања болести, одржавање социјалних контаката, подизање свести и унапређење знања пацијента, олакшавање приступа подршци и успостављање поверења и контроле у управљању хроничном бубрежном болести.

– Залагање за приступ усмерен на уважавање права и потреба пацијента у спровођењу истраживања, лечења и креирања законске регулативе.

– Оснаживање пацијента, партнерство и ефикасна комуникација, заједно са променом парадигме ка приступу заснованом на оснаживању пацијента и његове околине, могу улити поверење и наду пацијентима да могу квалитетно живети са хроничним болестима бубрега. Залагање за ефикасан, мултидисциплинарни, интегрисани и холистички приступ управљања симптомима као што су контрола бола, проблеми са спавањем, анксиозност, депресија, стрес, отежана покретљивост, слабост и др, са циљем ублажавања ових симптома и побољшања квалитета живота како пацијената тако и њихових неговатеља.

Март 2025. – Месец борбе против рака: здрав стил живота у сваком нашем дану

Мноштво различитих животних опредељења, циљева и активности, често у животној пракси доводе до занемаривања неких од основних начела здравог живљења, и тиме најизложеније појединце уводе у значајне дугорочне ризике по здравље. Обично су ризици којима се излажемо услед недовољне пажње непрепознати или им се из разних разлога умањује значај, па се на њихове последице ретко подсетимо, и тиме изложеност ефектима нездравог животног стила продужавамо. Са друге стране, знање о могућностима за очување и унапређење здравља пружа нам многе начине како да унапредимо своју личну здравствену ситуацију – прво, увиђајући да на значајан део фактора ризика можемо да утичемо променом сопственог понашања. У овом светлу, кључне факторе ризика који су истовремено и подложни нашим животним изборима представљају пушење и изложеност дуванском диму, штетна употреба алкохола, неправилна исхрана и недовољна физичка активност. Поред малигних болести, ова четири фактора ризика посматрана су и у ширем контексту њихових негативних ефеката, повезујући се потпуно или издвојено и са ризицима за обољења која су обједињена под називом хроничне незаразне болести (најзначајније су болести срца и крвних судова, шећерна болест, хроничне болести плућа, малигне болести).

Фокус на опажању личне изложености факторима ризика, може довести до њихове боље контроле и умањивања неповољних ефеката, не само у контексту малигних болести већ и читавог низа других обољења. Различите студије из света нам могу пружити увид у кретање заступљености одређених понашања која су истовремено и фактори ризика, као и њиховим пројекцијама за будућност. За здравствени систем су важни увиди у стање циљане популације, како би се планирала активност и ресурси усмерили ка друштвеним групама којима је то најпотребније. Са друге стране, за појединца је можда најважнији податак да се здрав животни стил дефинитивно исплати – истраживања показују значајно продужење животног века или пак одлагање појаве неких хроничних незаразних болести уколико се избегава изложеност одређеним факторима ризика, што свеукупно треба да буде подстицајно за свакога од нас да се више посветимо бризи за сопствено здравље – на првом месту избегавању свих оних по здравље доказано штетних понашања: пушења и изложености дуванском диму, штетне употребе алкохола, неправилне исхрана и недовољне физичке активности.

Оптерећење раком у Србији
У Србији је током 2022. године од свих малигних тумора оболело 41.578 особа (22.056 мушкараца и 19.522 жене). Исте године од рака је умрло 19.350 особа оба пола, 10.616 мушкараца и 8.734 жене. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2022. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.505 мушкараца и 2.077 жена, а умрло је 2.972 мушкараца и 1.462 жена.

Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2022. години од малигних тумора дојке оболело 4.489 и умрло 1.646 жена.

Шта можемо да учинимо?
Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Превенција и рано отркивање рака
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.
Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

У Србији се спроводе национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који имају за циљ смањење обољевања и умирања од ових болести. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Међународни дан деце оболеле од рака – 15. фебруар 2025.

Овогодишње обележавање Међународног дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, наслања се на континуитет активности остварених у контексту текуће глобалне кампање, отпочете 2024. године. Претходна година кампање била је посвећена расветљавању изазова и детаљнијем дефинисању проблема и смерова акције релевантних за тему малигних болести код деце, уз оснаживање пацијената и породица за изношење личног аспекта борбе са малигним болестима. Настављајући се на остварене резултате из претходне године, овогодишња глобална кампања под слоганом „Inspiring action / Подстицај на акцију“, има за циљ предузимање конкретних корака у потрази за решењима уочених проблема, а у облику широког заједничког деловања свих заинтересованих чинилаца – здравствених радника, пацијената, породица и заједница у целини.

Један од кључних циљева овогодишњих активности је и достизање колективне посвећености заједница ка отклањању свих препрека и неједнакости у овом пољу, пружајући на тај начин пацијентима и њиховим породицама подршку која им је неопходна.

Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту јавноздравствених напора ка унапређењу друштвеног одговора на проблем малигних болести код деце, a део Календара јавног здравља у Републици Србији постао je 2013. године.

Процењује се да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор.

Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.
Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.

Деца имају право на највише могуће стандарде везано за третман и лечење од рака.

КАМПАЊА 2024-2026

Током наредне 3 године, ова кампања има за циљ да одговори на изазове са којима се суочавају пацијенти са раком у детињству, неговатељи, преживели и здравствени радници широм света.

2024. година – откривање изазова:

Прва година кампање ће се фокусирати на разоткривање различитих изазова и неједнакости са којима се сусрећу они који се крећу кроз сложени пејзаж рака у детињству. Путем глобалног позива на акцију, позваћемо све да поделе своја искуства слањем дигиталних разгледница у којима се наводе препреке са којима се суочавају.

2025. година – инспиративна акција:

Надовезујући се на искуства прикупљена у првој години, друга фаза кампање помера свој фокус на решења која се могу применити. Удубићемо се у заједничке напоре и иницијативе које се појављују у различитим регионима да бисмо превазишли изазове идентификоване у првој години. Ова година има за циљ да истакне и размени иновативне мере.

2026. година – демонстрирање утицаја:

У последњој години, кампања ће се бавити утицајем глобалне заједнице да превазиђе изазове и смањи неједнакости. Представљањем резултата опипљивих исхода, прича о успеху и позитивним променама које су подељене у другој години, циљ нам је да покажемо потенцијал за унапређење неге и инспиришемо колективну посвећеност искорењивању препрека и неједнакости у области неге и истраживања рака код деце.