Shane - ЗЈЗ "Тимок"

Убоди инсеката – како да се заштитите?

Дуги летњи дани и пријатне вечери, подразумевају дужи боравак и бављење многобројним активностима на отвореном, било да је у питању целодневни излет или кратка вечерња шетња. Сусрети са различитим инсектима који су у ово доба најактивнији могу нарушити боравак и уживање на свежем ваздуху, али и много више од тога – могу угрозити ваше и здравље ваших најближих.

Долазак лета ове године у наше крајеве пропраћен је великом влагом и количином падавина које погодују размножавању инсеката, пре свега комараца.

Почетни контакт са инсектом може бити болан и праћен је реакцијом на отров који у кожу улази кроз уста или жаоку инсекта.

Уколико сте угрижени или убодени, углавном можете да видите или осетите инсекта на вашој кожи током напада. Неки људи не примећују инсекте и нису свесни угриза или убода док се не појави неки од следећих симптома и знакова: оток, црвенило, бол у оштећеној кожи или мишићу, свраб, осећај врућине на или око места убода или уједа, утрнулост или пецкање у погођеној зони.

Убод пчеле, осе или стршљена може изазвати алергијске реакције опасне по живот, док су комарци потенцијални преносиоци различитих заразних болести, попут грознице Западног Нила и сл. Такође, ујед зараженог крпеља може довести до Лајмске болести, која уколико се не уочи на време и не лечи, може имати озбиљне последице.

На срећу, већина убода инсеката изазива само блаже реакције, које пролазе у року од пар сати или дана, не остављајући последице.

Како бисте избегли ове непријатне ситуације, придржавањем основних савета, можете смањити ризик од убода инсеката.

УЧИНИТЕ ВАШЕ ОКРУЖЕЊЕ БЕЗБЕДНИМ

Избегавајте задржавање у близини места на којима се инсекти размножавају и роје – стајаће воде у природи (баре, мочваре, канали и сл.) или двориштима (базени, чесме), цветајуће баште, компост, канте и контејнере за смеће.

Избегавајте да пролазите или боравите близу гнезда инсеката – већа је вероватноћа да ће вас инсекти напасти уколико се осете угроженим, тако да је веома важно не дирати њихова гнезда. Места где инсекти најчешће праве своја гнезда и кошнице су труло дрвеће, пањеви, старе аутомобилске гуме, канте и контејнери за смеће, или су она укопана у земљу.

Испразните посуде и исушите непотребне барице у вашем дворишту или околини куће.

Поставите заштитне мреже на прозоре и врата од дворишта/терасе, и редовно проверавајте њихово стање.

Уклоните гнезда и кошнице инсеката, нарочито у близини места где деца бораве и играју се. Гнезда никада немојте уклањати сами, већ затражите помоћ стручњака за дезинсекцију!

Пажљиво уклоните и све мртве инсекте јер су њихове жаоке опасне и након што инсект угине.

ВЕОМА ЈЕ ВАЖНО И ПРАВИЛНО ПОНАШАЊЕ

Уколико се нађете у непосредној близини опасног инсеката веома је важно да останете смирени и лагано се удаљите од њега. Не покушавајте да га отерате махањем, ударцем, или да бежите јер ће га бука и нагли покрети додатно раздражити. Веома је важно да и децу научите како да се понашају при сусрету са опасним инсектима.

ВОДИТЕ РАЧУНА О ОДЕЋИ И ОБУЋИ

Током боравка у природи носите адекватну обућу. Иако обућа отворених прстију или пета, попут сандала или папуча, пружа већи комфор током врелих летњих дана, затворена обућа попут патика и ципела пружа знатно бољу заштиту од инсеката.

Прекријте изложене делове тела. Дуги рукави и ногавице, чарапе и капа пружају већи степен заштите од свих инсеката, нарочито када се крећете кроз високо растиње или траву.

Избегавајте јарке боје и дезене. Имајте на уму да одећа јарких боја попут жуте, наранџасте, црвене и розе, и цветни дезени, привлаче инсекте, нарочито пчеле, осе и стршљене, док су им мање привлачне бела, зелена и светлије нијансе браон боје.

КОЗМЕТИКА ТАКОЂЕ ПРИВЛАЧИ ИНСЕКТЕ

Избегавајте коришћење козметичких препарата (парфема, крема, млека за тело) и производа за личну хигијену (сапуни и сл.) са јаким мирисима, јер они привлаче инсекте.

ВОДИТЕ РАЧУНА ШТА ЈЕДЕТЕ И КАКО ЧУВАТЕ ХРАНУ У ПРИРОДИ

Мирис хране привлачи инсекте. Слаткиши, сладолед, воће, заслађена пића, лубеница и туњевина само су неке од врста намирница примамљивих инсектима.

Храну и пиће покријте када обедујете на отвореном – осе и пчеле могу ући у отворене флаше или лименке из којих пијете.

НАКОН ПОВРАТКА ИЗ ПРИРОДЕ СЕ ОБАВЕЗНО ПРЕКОНТРОЛИШИТЕ

По повратку из природе, обавезно прегледајте косу, поглавину, врат, прегибе и целокупну кожу тела свих чланова породице који су боравили у природи, укључујући и крзно кућних љубимаца, како вам не би промакао неки нежељени гост, попут крпеља. У бризи за друге немојте заборавити да прегледате себе!

ЗА НЕКЕ ИНСЕКТЕ И ДОБА ДАНА ЈЕ ВАЖНО

Трудите се да избегавате боравак напољу у доба дана када је активност комараца највећа (у раним јутарњим и вечерњим сатима).

РЕПЕЛЕНТИ – ДОБРА ЗАШТИТА УЗ ВЕЛИКИ ОПРЕЗ

У продаји се налазе бројна средства, тзв. репеленти, који директним наношењем на кожу или одећу (спрејеви, лосиони, марамице, и сл.), или испаравањем или сагоревањем (таблете, течности, спирале и сл.) са различитом ефикасношћу одбијају инсекте, пре свега комарце, са тела или из просторија у којима се борави.

У већини земаља, као и у нашој, најчешће се препоручује употреба репелената који садрже N,N-dietil-m-toluamid као активни састојак и који се апликују директно на откривене делове коже.

Такође су у оптицају и препарати који садрже потпуно природне састојке попут уља цитронеле и еукалиптуса, лаванде, гераниол и сл. који се могу у виду лосиона, спрејева, марамица и сл. наносити на кожу или бити састојак наруквица које се носе око руку или ногу.

ИМАЈТЕ НА УМУ ДА:

Средства пружају заштиту различите дужине трајања – од 2 до чак 8 сати и да она средства која пружају дужу заштиту имају више активне супстанце која може нашкодити вама или вашим ближњима.

Спрејеве треба користити на отвореном простору, никако у затвореном купатилу или било ком простору без адекватне вентилације.

Средства никако не наносите на иритирану кожу, кожу поцрвенелу од сунца, нити на отворене ране или посекотине.

Немојте давати деци да држе ова средства и немојте им мазати дланове и прсте јер га могу утрљати у очи или уста. Уколико се то догоди, одмах исперите водом очи и уста.

Средство наносите само на кожу која није покривена одећом. Можете га нанети и на одећу, али немојте га наносити испод одеће.

Ова средства нису водоотпорна тако да их треба нанети сваки пут након боравка у води, уколико постоји потреба за заштитом од инсеката.

Код деце млађе од шест месеци најбезбеднија заштита је мрежа против инсеката која се може поставити на колевку или колица.

Приликом куповине свих ових производа морате, поред њихове ефикасности, узети у обзир и њихову потенцијалну шкодљивост и користите само репеленте регистроване од стране Министарства за заштиту животне средине.

ШТА ДА РАДИТЕ УКОЛИКО ВАС ЈЕ УБО ИНСЕКТ?

Уклоните жаоку нежним покретима тупим предметом (нпр. тупом страном ножа). Ово је важно учинити што пре, пошто жаока наставља да испушта отров докле год је у кожи.

Место убода исперите водом и сапуном.

Поставите хладну облогу (нпр. лед обмотан тканином) на место убода, како бисте умањили бол и оток, који најчешће настају. Држите облогу најмање 10 минута, и никада не стављајте лед директно на кожу.

Немојте се чешати, јер на тај начин повећавате ризик од настанка инфекције.

Након појаве локалних промена, потребно је да у наредним сатима пажљиво пратите опште стање, како бисте на време уочили евентуалну појаву озбиљне алергијске реакције.

Избегавајте наношење препарата из кућне радиности (попут сирћета или соде бикарбоне) на оштећени део тела.

У случају да приметите симптоме и знаке озбиљне алергијске реакције, или уколико сте убодени у уста, нос, ждрело, или сте опасног инсекта прогутали или удахнули, позовите службу хитне медицинске помоћи (194).

С обзиром да и код најбезопаснијих уједа или убода свраб, оток и бол могу трајати и пар дана, за смањење ових тегоба могу се локално примењивати одговарајући препарати (креме, гелови и сл.) који смањују свраб и иритацију, као и орални аналгетици и антихистаминици, али пре узимања било ког средства, поготово ако их користите по први пут, консултујте се са својим лекаром због могућих нежељених ефеката.

Већина уједа и убода се зацели након неколико дана. Пратите знакове могуће инфекције и обавезно се обратите лекару уколико вам се стање погорша или се рана не зацели ни после пар седмица.

Уколико у данима после уједа ули убода инсекта осетите симптоме сличне грипу, обратите се вашем изабраном лекару.

Савет плус: У случају да сте ви или неко од чланова ваше породице раније имали алергијску реакцију на убод инсекта, обавезно се посаветујте са вашим лекаром или педијатром о мерама које треба да предузмете у случају поновног убода или уједа инсекта, како бисте на време спречили појаву нежељених реакција.

Препоруке за заштиту од врућина

Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена – тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.

Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?

Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:

Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.

На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.

На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.

Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.

УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.

Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте

Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.

Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу.

Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.

КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА

Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)

Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!

Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.

Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.

Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!

Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери

Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.

РАСХЛАДИТЕ СЕ

УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!

Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!

Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.

Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.

Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.

РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!

Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.

Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.

Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.

Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.

Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.

ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!

Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!

Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!

БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!

Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.

Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!

Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу: Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.

Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).

Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:

Смирите се и лезите у расхлађену просторију

Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.

Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!

Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!

Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.

Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.

Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)

Уколико особа изгуби свет поставите је у положај на бок.

ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!

Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!

Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.

Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне.

11. ЈУЛ, СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА

Свeтски дан станoвништва oбeлeжава сe 11. jула и тo je дан устанoвљeн oд странe Уjeдињeних нациjа, 1987. гoдинe, када je забeлeжeнo да на планeти Зeмљи живи пeт милиjарди људи.

Свeт je 2011. гoдинe дoстигаo пoпулациjу oд 7 милиjарди, а oвe гoдинe брoj станoвника дoстићи ћe 8 милиjарди. Нeки људи ћe oвo пoсматрати крoз напрeдак у здрављу кojи je прoдужиo живoтни вeк, смањиo смртнoст маjки и дeцe и дoвeo дo развojа вакцина у рeкoрднoм врeмeну, дoк ћe други на oваj фeнoмeн глeдати крoз тeхнoлoшкe инoвациje кoje су нам oлакшалe живoтe и пoвeзалe нас вишe нeгo икад или ћe oчeкивати напрeдак у рoднoj равнoправнoсти.

Али напрeдак ниje унивeрзалан. Исти прoблeми и изазoви пoстављeни прe 11 гoдина oстаjу или су сe пoгoршали: климатскe прoмeнe, насиљe, дискриминациjа. Свeт je у маjу oвe гoдинe дoстигаo пoсeбнo сумoрну прeкрeтницу: вишe oд 100 милиoна присилнo расeљeних ширoм свeта. Овoлики брoj станoвника oдражава сe на прeнасeљeнoст oдрeђeних тeритoриjа, мeрe планирања пoрoдицe, рoдну равнoправнoст, живoтну срeдину и различита људска права.

У идeалнoм свeту, 8 милиjарди људи значи 8 милиjарди мoгућнoсти за здравиjа друштва oснажeна правима и мoгућнoстима избoра. Али приликe никада нису билe уjeдначeнe. На oснoву пoла, eтничкe припаднoсти, класe, вeрe, сeксуалнe oриjeнтациje, инвалидитeта и пoрeкла, измeђу oсталих фактoра, joш увeк je прeвишe људи ширoм свeта излoжeнo дискриминациjи, узнeмиравању и насиљу. Нe чинимo сeби никакву услугу када сe нe oсврћeмo на oнe кojи су на нeки начин занeмарeни.

Нeка ниjeдан сeнзациoналистички наслoв нe oдврати пажњу oд пoсла кojeг joш трeба урадити: улагањe у људски и физички капитал за инклузивна, прoдуктивна друштва, кojа пoдржаваjу људска и рeпрoдуктивна права. Самo тада сe мoжeмo ухватити у кoштац са oгрoмним изазoвима са кojима сe суoчава наша планeта и ствoрити свeт у кojeм су здрављe, дoстojанствo и oбразoвањe – наша oстварeна права и стварнoст, а нe привилeгиje и празна oбeћања. У свeту oд 8 милиjарди, увeк мoра пoстojати прoстoр за мoгућнoсти.

Свeтски трeндoви станoвништва

Трeбалe су стoтинe хиљада гoдина да свeтска пoпулациjа нарастe на милиjарду – а oнда je за самo joш 200 гoдина нарасла сeдам пута. У 2011. гoдини глoбална пoпулациjа je дoстигла границу oд 7 милиjарди, у 2021. г. изнoсила je скoрo 7,9 милиjарди, а oчeкуje сe да ћe пoрасти на oкo 8,5 милиjарди у 2030. г, 9,7 милиjарди у 2050. г и 10,9 милиjарди у 2100. г.

Оваj драматичан раст je у вeликoj мeри вoђeн пoвeћањeм брojа људи кojи су прeживeли рeпрoдуктивну дoб, а праћeн je вeликим прoмeнама у стoпама фeртилитeта, свe вeћoм урбанизациjoм и убрзанoм миграциjoм. Ови трeндoви ћe имати далeкoсeжнe импликациje за гeнeрациje кoje дoлазe.

У нeдавнoj прoшлoсти дoшлo je дo oгрoмних прoмeна у стoпама фeртилитeта и oчeкиванoм траjању живoта. Пoчeткoм 1970-их, жeнe су ималe у прoсeку пo 4,5 дeцe; дo 2015. гoдинe стoпа укупнoг фeртилитeта у свeту je пала на испoд 2,5 дeцe пo жeни. У мeђуврeмeну, прoсeчни глoбални живoтни вeк je пoрастаo, са 64,6 гoдина раних 1990-их, на 72,6 гoдина у 2019. г.

Пoрeд тoга, у свeту сe примeц́уje висoк нивo урбанизациje и убрзанe миграциje а 2007. гoдина je била прва гoдина у кojoj je вишe људи живeлo у урбаним нeгo у руралним пoдручjима, дoк ћe дo 2050. гoдинe oкo 66% свeтскe пoпулациje живeти у градoвима.

Ови глoбални трeндoви имаjу далeкoсeжнe пoслeдицe. Онe утичу на eкoнoмски развoj, запoшљавањe, распoдeлу прихoда, сирoмаштвo и сoциjалну заштиту. Такoђe, утичу на напoрe да сe oсигура унивeрзална дoступнoст здравствeнoj заштити, oбразoвању, станoвању, канализациjи, вoди, храни и eнeргиjи. Да би oдрживиje oдгoвoрили на пoтрeбe пojeдинаца, крeатoри пoлитика мoраjу разумeти кoликo људи живи на планeти, гдe oни живe, кoликo су стари и кoликo ћe људи дoћи накoн њих.

Да ли стe знали?

Од срeдинe 20. вeка, свeт je дoживeo нeвиђeни пoраст станoвништва. Свeтска пoпулациjа сe вишe нeгo утрoстручила измeђу 1950 и 2020. гoдинe.

Стoпа раста свeтскe пoпулациje дoстигла je врхунац измeђу 1965 и 1970. гoдинe, када сe брoj људи пoвeћаваo у прoсeку за 2,1% гoдишњe.

Тoкoм пeриoда oд 2000. дo 2020. гoдинe, иакo je глoбална пoпулациjа расла пo прoсeчнoj гoдишњoj стoпи oд 1,2%, 48 зeмаља или oбласти раслo je наjмањe двoструкo бржe: тo су 33 зeмљe или oбласти у Африци и 12 у Азиjи.

Живoтни вeк oдраслих у развиjeнoм свeту сe прoдужиo oд срeдинe 20. вeка – брoj људи кojи навршаваjу 100 гoдина никада ниje биo вeћи нeгo штo je данас.

Ширoм свeта, брoj умрлих у oднoсу на вeличину пoпулациje oпада oд 1950-их. Тoкoм нарeдних нeкoликo дeцeниjа, прojeкциje Уjeдињeних нациjа прeтпoстављаjу кoнтинуиранo пoстeпeнo смањeњe стoпe смртнoсти спeцифичнe за узраст.

Србиjа у брojкама

Прeма Пoпису станoвништва из 2022. гoдинe у Србиjи je живeлo oкo 6,7 милиoна људи (6.647.003), а oд тoг брojа 1.743.230 на тeритoриjи АП Вojвoдинe.

Густина насeљeнoсти je oкo 100 станoвника пo квадратнoм килoмeтру.

Окo 62% пoпулациje живи у урбаним пoдручjима.

Прoсeчна старoст станoвника je 43,8 гoдина, штo Србиjу чини jeднoм oд наjстариjих нациjа на свeту.

Брoj станoвника Србиje oпаo je у пoслeдњих 25 гoдина.

Општина са највећим просеком старости становништва у зашој земљи је општина Црна Трава, док је у просеку најмлађе становништво у општини Тутин.

Према проценама у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године.

Светски дан борбе против хепатитиса

Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом “За свет без хепатитиса”, с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.

Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.

Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.

Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНК из серума болесника. Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.

Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

У Заводу за јавно здравље “Тимок” Зајечар у Центру за контролу и превенцију болести могу се извршити консултације, саветовање и тестирања.

26. јун 2023. – Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама

Međunarodni dan protiv zloupotreba droga

Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина Уједињених Нација је прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Овај дан обележава се на глобалном, националном и локалном нивоу у многим земљама света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Слоган кампање за 2023. годину је „Људи на првом месту: зауставите стигму и дискриминацију, појачајте превенцију”

Према извештају Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) објављеном 2022. године, у свету је у 2020. години приближно 284 милиона особа старости 15-64 године користило дроге. Подаци показују и да је на глобалном нивоу, приближно половина од 11,2 милиона особа које инјектирају дрогу живело са hepatitis C вирусом, а 1,4 милион са вирусом HIV-а.

Употреба дроге је комплексно питање које погађа милионе људи широм света. Многи људи који користе дрогу суочавају се са стигмом и дискриминацијом, што може додатно нарушити њихово физичко и ментално здравље и спречити их да потраже помоћ која им је потребна.

Циљ овогодишње кампање је подизање свести о важности поштовања и емпатије у опхођењу према особама које користе дрогу и значају превенције. Овогодишњи Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама је и позив на:

подизање свести о негативном утицају стигме и дискриминације на људе који користе дроге и њихове породице;
подизање свести о епидемијама AIDS и хепатитиса међу особама које користе дроге и значају већег обухвата и јачања програма превенције HIV-а и хепатитиса;
указивање на значај и едуковање о болестима зависности и другим обољењима и стањима повезаним са употребом дрога, доступним третманима и важности ране интервенције и подршке;
заговарање за алтернативе уместо затворских мера;
промовисање добровољних услуга заснованих на доказима за све људе који користе дроге;
активности на смањењу стигме и дискриминације промовисањем језика и ставова који су уважавајући и без осуђивања;
оснаживање младих и заједнице за превенцију употребе дрога и зависности.

Истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године

Светски дан заштите животне средине

Повoдом дана заштите животне срединe – 5. јун се у више од сто земаља света обележава као Светски дан заштите животне средине. Овај датум одредила је Генерална скупштина УН-а. Давне 1972. године одржана је конференција о заштити животне средине у Стокхолму. На конференцији се окупило 113 држава које су изнеле јасан став о потреби међународне сарадње у циљу заштите животне средине. Предлог да се прославља 5. јун као Светски дан заштите животне средине дала је делегација Југославије.

Светски дан заштите животне средине ове године одржаве се под слоганом „Решења за загађење пластиком“. Овај слоган нас моли да ценимо природу, њену лепоту и важност за самог човека. Овогодишња земља домаћин је Обала Слоноваче, уз подршку Холандије.

У преко 100 држава, на Светски дан заштите животне средине, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести Влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. У оваквим акцијама, сваке године учествује више од пола милијарде људи. Циљ ових акција је да се скрене пажња на последице појединих људских активности које угрожавају живот на планети, као што су загађивање пластиком, загађивање ваздуха, воде, уништавање шума и сл.

Како би се смањио утицај пластике на животну средину, све већи број људи и компанија тражи алтернативе. То укључује коришћење биоразградиве пластике, употребу рециклиране пластике, као и замену пластике другим материјалима попут папира, стакла и метала.

Управљање отпадом је кључно за смањење проблема пластике. Рециклирање, поновна употреба и смањење потрошње пластике могу смањити количину отпада који завршава у природи.

Едукација и свест: Едукација и подизање свести о проблему пластике кључни су фактори у суочавању с овим изазовом. Информирање људи о утицају пластике на животну средину и указивање на одрживе алтернативе може подстаћи промене у понашању и навикама потрошње.

Загађење пластиком је свеприсутни проблем који захтева свеобухватне мере и ангажман свих друштвених актера, од појединаца до влада и индустрије. Континуирани напори у смањењу коришћења пластике, повећању рециклирања и подстицају иновација у материјалима и амбалажи могу помоћи у решавању проблема загађења пластиком и очувању животне средине за будуће генерације. Ове године Одсек Промоције здравља и Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар врши разне активности и едукације на подизању еколошке свести људи Борског и Зајечарског округа и то почев од предшколског и школског узраста деце. Резултати ове активности показали су да је еколошка свест људи веома ниска, што је добар показатељ правца деловања Завода на очувању животне средине. Активности обележавања Светкског дана заштите животне средине у виду предавања и радионице под називом „Научи да заштитиш своју планету“ реализовани су са ученицима зајечарске Гимназије, где су ученици са својим професорима засадили дрво у школском дворишту и зеленилом оплеменили школски простор. И на крају засигурно можемо да кажемо да се животна средина брани науком и знањем, јер увек треба бити за васпитање а не за преваспитање.

Обележена XXXIII Национална недеља здравља уста и зуба 2023године

Почев од 1991 године, Национална недеља здравља уста и зуба се широм наше земље традиционално обелажава у трећој недељи маја. Као и сваке године , Одсек за промоцију здравља Завода за јавно здравље „Тимок” Зајечар је и у овој години на изузетно занимљив и креативан начин обележио и XXXIII недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе,поносим се осмехом“.

Расписан је конкурс на исту тему, за децу предшколског и школског узраста са намером да се подстакну креативност, покаже умеће писменог и ликовног стваралаштва младих генерација, као и да се сви заједно, како деца тако и одрасли, још једном подсете колико је редовна орална хигијена важна за целокупно здравље нашег организма.

На адресу ЗЈЗ „Тимок“ Зајечар, пристигло је 430 ликовних и 150 литерарних радова,( 21 основна школа и 9 предшколских установа) тако да је жири и ове године имао тежак задатак да прогласи најлепше и најкреативније радове који су награђени књигама, прибором за цртање и сликање и дипломама.

У четвртак, 8. јуна текуће године, у свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ у Зајечару, окупили су се, не само награђени учесници конкурса него и родитељи, васпитачи, учитељи и наставници свих предшколских установа и основних школа Тимочке крајине.

Након доделе награда, сви присутни имали су прилику да се друже, засладе воћем и уживају у пријатној атмосфери и друштву својих вршњака као и запослених у Заводу за јавно здравље, који су им, уз срдачну захвалност на одвојеном времену, ангажовању и креативности пожелели пуно успеха у даљем школовању и што више оваквих сусрета и дружења.

Део награда које су уручене победницима, је спонзорисан од стране Д.о.о. Миленијум Зајечар.

Светски дан без дувана 31. мај 2023. године

Гајимо храну, а не дуван

Светски дан без дувана се сваке године обележава како на глобалном, тако и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.

Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету, а у Србији најмање 15 000 људи годишње. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Светска здравствена организација (СЗО) и бројне институције и организације широм света 2023. године обележавају Светски дан без дувана под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“.

Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. У свету се 3,2 милиона хектара земље користи за узгајање дувана. Процес узгајања дувана је интензиван процес који захтева велику употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Земљиште које се користи за узгој дувана има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна, јер дуван исцрпљује плодност земљишта.

Кључне поруке кампање су:

Дуван се узгаја у најмање 124 земље у свету, заузимајући земљиште које би се могло користити за узгој усева који хране милионе људи
Дуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, упркос тврдњама дуванске индустрије у свету
Прелазак са гајења дувана на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача широм света
Владе широм света би требало да подрже произвођаче дувана да пређу на алтернативне усеве укидањем субвенција за узгој дувана и прерасподелом ресурса за подршку алтернативама за узгој дувана.

Више о кампањи на: https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2023

XXXIII Недеља здравља уста и зуба – „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”

Недеље здравља уста и зуба се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током на нивоу округа су институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Ове године, као и претходне, Недеља здравља уста и зуба се обележава под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” који наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за свакодневне активности као што су говор и смех. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање. Већина оралних болести и стања има заједничке факторе ризика са водећим незаразним болестима (болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес).

Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Показатељи оралног здравља у свету и Србији

На глобалном нивоу неко орално обољење има 3,5 милијарди људи;
Европски регион Светске здравствене организације има највећу учесталост водећих оралних обољења (50.1% одрасле популације);
Нелечени каријес сталних зуба у свету је најчешће орално обољење које има 2 милијарде људи;
Каријес млечних зуба има 514 милиона деце у свету;
Од узнапредовале пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба) у свету болује скоро петина светске популације

Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године, у Србији:

55.3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и уста као добро;
57.8% пере зубе више од једанпут дневно;
16.5% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе;
Две трећине становника старијих од 15 година (69,5%) се изјаснило да има свог стоматолога;
У периоду од 12 месеци који су претходили Истраживању сваки трећи становник (39,4%) је посетио стоматолога.

Истраживање о оралном здрављу деце у Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији:

13,4% деце узраста 12–36 месеци има један или више каријесних млечних зуба, као и да у овом узрасту више од половине деце (52,9%) свакодневно конзумира слаткише;
50,9% деце узраста 36–71 месец има каријес или неку његову компликацију;
17,8% у предшколском узрасту има уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару;
у узрасту 12 година све здраве зубе има 36% деце, а у узрасту 15 година 22% деце.

Препоруке за очување оралног здравља су:

брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором;
посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца од стране стоматолога;
везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто седишта;
избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
престанак пушења;
смањење или престанак конзумирања алкохола;
коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ „ТИМОК“ ЗАЈЕЧАР РАСПИСУЈE КОНКУРС за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему:» ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ «

У периоду од 15. до 21. маја 2023. године на територији Србије обележава се Кампања »XXXIII Недеља здравља уста и зуба«.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.

Слоган кампање „Чувам своје зубе, поносим се осмехом” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Стога опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење…

У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци у вртићима и ученицима основних школа зајечарског и борског округа. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.
Радови се достављају Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, Одсеку за промоцију здравља, са назнаком »За конкурс XXXIII Недеља здравља уста и зуба«, до 29. маја 2023. године, лично или на адресу: Сремска 13., 19000 Зајечар.

Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани награђени од стране Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар.

Радови се неће враћати.