Вести

Родно засновано насиље обухвата широк спектар различитих форми понашања, базирано на основи родног обележја, усмерено према женама и девојчицама у различитим периодима њихових живота. Родно засновано насиље произилази из неравнотеже моћи између жена и мушкараца што доводи до дискриминације жена, како унутар породице тако и у оквиру друштва. Родно засновано насиље условљено је друштвеним контекстом на више начина. Пре свега оно је детерминисано структурним и културним чиниоцима који обликују родне односе у породици, заједници и друштву. Карактер родних односа, степен и природа родних неједнакости, представљају контекст у коме се успостављају интимни породични и партнерски односи, утемељени на одговарајућим односима моћи и родним улогама. Насиље над женама у значајној мери нарушава и онемогућава жене да уживају своја људска права, посебно права на: живот, безбедност, слободу, здравље, достојанство и физички и психички интегритет.

Родно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава). Унапређењу родне равноправности, а самим тим, и борба против родно условљеног насиља, органи Републике Србије прузели су обавезу да реализују следеће:

• јачање капацитета установа и институција које се баве родно заснованим насиљем,
• установљавање и примењивање механизама који ће обезбедити поступање у складу са међународним докуметима и обавезама везаним за људска права и родно засновано насиље,
• подизање свести јавности и грађана о неприхватљивости насиља као модела понашања.

Врсте родно заснованог насиља

Поред физичког и сексуалног насиља који призрокују повреде, па их је тако, реалтивно лако препознати, искуство жена које су изложене родном насиљу, говоре да психолошко и економско, такође имају веома велике, негативне, последице по здравље жена. Поред тога у облике родног насиља такође спада и читав низ штетних обичаја и пракси као што су рано ступање у брак, присилни брак или селекција пола још пре рођења.

Зашто жена остаје у насилним односима?

Чињеница је да многе жене остају у насилним везама. Породица, пријатељи, суседи па чак и стручњаци, често, не разумеју зашто жене трпе насиље. Истраживања и искуство су показали да жене као најчешће разлоге прихватања живота у насилном односу наводе оне који се уклапају у опште друштвено прихваћене предрасуде о насиљу. Најчешћи разлози:

• страх од насилника,
• деца,
• осећање стида и кривице,
• недостатак самопоуздања,
• изолованост и исцрпљеност,
• економска зависност,
• недовољна информисаност о процедурама и правима,
• искуство насиља у примарној породици.

Здравствени сектор је често прва и једина инстанца којој се жене изложене родно заснованом насиљу обраћају, због чега су здравствени радници/це, у оквиру своје професионалне делатности, у обавези да допринесу превенцији, раном откривању, документовању и пријављивању насиља над женама.

Родно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава). Mинистарство здравља Републике Србије и канцеларија Популационог фонда УН у Србији у сарадњи са центром за промоцију здравља жена (CPZŽ) су одржали тренинге на тему превенције и одговора на родно засновано насиље у Нишу и Београду. Оба тренинга почетни и напредни под називом “Изградња капацитета здравствених радника/ца за планирање, организацију и едукацију у области родно заснованог насиља у здравственом сектору” омогућила су здравственим радницима, учесницима оба тренинга, знања и вештине да буду организатори, предавачи и тренери колегама у својим радним срединама, како би се родно засновано насиље смањило, превенирало и санкционисало. Завод за јавно здравље Тимок је узео учешће у програму и као регионална превентивна установа даје веома важан допринос за развој, успостављање и имплементацију стандардизованих процедура у сузбијању и превенцији родно заснованог насиља на зајечарском и борском округу.

Физичка активност представља свако кретање тела помоћу снаге мишића који доводе до потрошње енергије (сагоревање калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал…све ово је физичка активност.

Многи људи верују да се довољно крећу. Истраживања показују да тек сваки други становник Србије свакодневно пешачи 30 минута и то приликом одласка и до повратка са неког места.

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије, гојазности…

Умерена физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић и плућа. Физичка активност јача наше кости и цели скелет. Смањује стрес и анксиозност, помаже нам да се опустимо и боље спавамо. Унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане део Ваших дневних обавеза. Уколико до сада нисте били активни крените постепено. Сваког дана шетајте најмање пола сата. Уместо лифта користите степенице. Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм. Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал…)