Светски дан становништва обележава се сваке године 11. јула са циљем да се скрене пажња на глобалне демографске изазове и њихов утицај на одрживи развој, здравље, образовање, родну равноправност и људска права. Овај међународни дан установиле су Уједињене нације 1989. године, подстакнуте растућим интересовањем за питања становништва и развоја.
Овогодишња тема, „Остваривање нада и тежњи младих – данас и у будућности“, наглашава да одржива демографска будућност зависи од тога у којој мери друштва омогућавају младима да остварују своје животне планове, доносе слободне и информисане одлуке и развијају своје потенцијале. Уместо да се демографске промене посматрају искључиво кроз број становника или стопе фертилитета, овогодишња кампања ставља у фокус квалитет живота младих и њихова права.
Подаци Уједињених нација показују да данас у свету живи око 1,3 милијарде младих узраста од 15 до 24 године, при чему више од половине живи у земљама са ниским и нижим средњим приходима. До 2050. године њихов број ће наставити да расте управо у тим земљама, док ће у развијенијим државама удео младих у укупном становништву опадати услед старења популације. Ове разлике указују да демографски изазови нису исти у свим деловима света и да захтевају прилагођене јавне политике.
Без обзира на демографске трендове, заједнички изазов свих друштава јесте стварање услова у којима млади могу да одрастају здраво, да стекну квалитетно образовање, пронађу достојанствен посао и активно учествују у доношењу одлука које обликују њихову будућност. Улагање у здравље, образовање и оснаживање младих представља једно од најисплативијих улагања за развој сваког друштва.
Посебан значај имају унапређење менталног здравља младих, усвајање здравих стилова живота, превенција употребе дувана, алкохола и других психоактивних супстанци, као и обезбеђивање доступних и квалитетних здравствених услуга. Истовремено, неопходно је омогућити младима приступ поузданим информацијама како би доносили одговорне одлуке о свом здрављу и будућности.
Уједињене нације посебно истичу да свака млада особа треба да има могућност да слободно одлучује о свом образовању, запослењу, заснивању породице и родитељству, без дискриминације, насиља или економских и друштвених препрека. Само друштва која улажу у младе данас могу очекивати одржив развој, већу социјалну сигурност и бољи квалитет живота у будућности.
Истиче се и следеће:
Страхови од будућности, попут климатских промена, деградације животне средине, ратова и пандемија, утичу на одлуке о рађању. Готово свака пета особа наводи да су ови фактори утицали или би могли утицати на то да имају мање деце него што желе.
Економски фактори, укључујући трошкове становања, бриге о деци и несигурност запослења, представљају значајно ограничење за остваривање жељеног броја деце. Чак 39% испитаника изјавило је да финансијске околности утичу на њихову могућност да остваре жељени број потомака.
Просечна старост при рађању деце на глобалном нивоу континуирано расте и данас износи 28 година.
Готово 20% особа репродуктивног узраста очекује да неће успети да оствари жељени број деце.
Приступ услугама репродуктивног здравља и даље представља изазов, при чему је 18% испитаника навело да има тешкоће у остваривању приступа контрацепцији или услугама које се односе на лечење неплодности и очување плодности.
Светски дан становништва 2026. г. подсећа да демографска будућност није одређена само бројем становника, већ пре свега могућностима које пружамо младим људима. Улагање у њихово здравље, образовање, равноправност и активно учешће у друштву представља улагање у будућност свих нас.
Глобални демографски трендови
Свету су биле потребне стотине хиљада година да број становника достигне милијарду, а затим је за свега око 200 година тај број порастао седам пута. Глобална популација достигла је 7 милијарди 2011. године, у 2021. бројала је готово 7,9 милијарди људи, а процењује се да ће достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године и 10,9 милијарди до 2100. године.
Овај изузетно брз раст становништва првенствено је резултат све већег броја људи који доживе репродуктивни период живота. Истовремено, дошло је до значајних промена у стопама фертилитета, убрзане урбанизације и интензивирања миграција. Ови трендови имаће далекосежне последице за будуће генерације.
Последњих деценија забележене су велике промене у фертилитету и очекиваном трајању живота. Почетком седамдесетих година прошлог века жене су у просеку рађале 4,5 деце, док је до 2015. године укупна стопа фертилитета на глобалном нивоу опала на мање од 2,5 детета по жени. Истовремено, просечан очекивани животни век у свету повећан је са 64,6 година почетком деведесетих година на 72,6 година у 2019. години.
Поред тога, свет бележи висок ниво урбанизације и убрзане миграције. Година 2007. била је прва у којој је више људи живело у урбаним него у руралним подручјима, а процењује се да ће до 2050. године око 66% светског становништва живети у градовима.
Ови глобални демографски трендови имају широке друштвене и економске последице. Они утичу на привредни развој, тржиште рада, расподелу прихода, сиромаштво и системе социјалне заштите. Такође, утичу на напоре усмерене ка обезбеђивању универзалног приступа здравственој заштити, образовању, становању, санитацији, безбедној води за пиће, храни и енергији.
Како би се на одржив начин одговорило на потребе становништва, доносиоци одлука морају имати поуздане информације о томе колико људи живи на планети, где живе, каква је њихова старосна структура и како ће се број становника мењати у будућности.
Десет кључних порука заснованих на публикацији „ Преглед светског становништва 2026: Млади”, коју је припремио Одсек за становништво Одељења Уједињених нација за економска и социјална питања .
- Више од половине од 1,3 милијарде младих у свету живи у земљама са ниским и средње нискм приходима .
Између 2025. и 2050. године очекује се да ће број младих (особа узраста од 15 до 24 године) у земљама са ниским и средње нискм приходима порасти за 16%, при чему ће највећи део тог раста бити забележен у подсахарској Африци.
У истом периоду, број младих у земљама са високим и средње високим приходима смањиће се за готово 24%.
Као резултат тога, до 2050. године чак 69% младих у свету живеће у земљама са ниским и средње нискм приходима, у поређењу са 59% у 2025. години.
- Земље са ниским и средње нискм приходима мораће значајно да повећају улагања како би одговориле на потребе растуће популације младих.
Да би искористиле потенцијал младог становништва, државе треба да улажу у здравље и добробит младих, обезбеде квалитетно образовање и достојанствен рад, као и да уклоне препреке које спречавају њихово пуно учешће у друштву.
У многим земљама у којима се очекује брз раст броја младих биће неопходно значајно повећати улагања по детету и младој особи како најугроженији не би додатно заостајали.
Улагање у људски капитал младих доноси вишеструке користи – доприноси изласку појединаца, породица и заједница из сиромаштва, смањује неједнакости и јача отпорност и мир у друштву.
- У земљама са високим и средње високим приходима удео младих у укупном становништву наставиће да опада.
Данас у овој групи земаља на сваку особу узраста од 15 до 24 године долази приближно једна особа стара 65 или више година. До 2050. године број старијих особа биће готово три пута већи од броја младих.
У земљама са опадајућим уделом младих биће од кључног значаја јачање међугенерацијске солидарности и обезбеђивање да се глас младих чује кроз њихово активно учешће у креирању јавних политика и доношењу одлука.
- Безбедне, уређене и регуларне миграције могу допринети оснаживању младих.
Већа доступност и флексибилност легалних путева миграције може проширити могућности за младе, уз заштиту њихових људских права и унапређење безбедности и просперитета у земљи порекла, током транзита и у земљи одредишта.
Истовремено, стварање одрживих могућности за живот и рад у матичним земљама може ублажити узроке који младе подстичу или приморавају на миграцију.
- Усвајање здравих животних навика од најранијег узраста кључно је за дужи и квалитетнији живот.
Током детињства и младости формирају се навике које утичу на здравље током целог живота. Политике које подстичу физичку активност и здраву исхрану могу касније смањити учесталост и смртност од инфаркта, можданог удара, дијабетеса и других хроничних незаразних болести.
Превенција и сузбијање штетне употребе дувана, алкохола и других психоактивних супстанци, која често почиње у адолесценцији, доприноси бољем менталном и физичком здрављу.
- Младићи су несразмерно чешће изложени смртним повредама и насиљу.
Међу младима, четири од пет водећих узрока смрти повезани су са повредама, при чему младићи имају знатно већи ризик од смртног исхода него девојке.
Унапређење менталног здравља, превенција штетне употребе супстанци, јачање породичне подршке и стварање окружења у којем млади могу да напредују доприносе спречавању повреда и насиља, са позитивним ефектима за појединце и друштво.
- Компликације у трудноћи и при порођају међу водећим су узроцима смрти младих жена.
У земљама са ниским и средње нискм приходима свака четврта жена која умре између 15. и 24. године живота изгуби живот током трудноће, порођаја или непосредно након порођаја.
Напредак у смањењу матерналне смртности у овим земљама последњих година је успорен, а разлике међу државама и унутар њих и даље су велике.
Доступност квалитетне здравствене заштите пре, током и након порођаја, уз присуство обучених здравствених радника, може значајно смањити број смртних исхода.
- У земљама са ниским приходима скоро свака десета девојка узраста од 15 до 19 година сваке године роди дете.
Оснаживање младих да доносе информисане и одговорне одлуке, као и обезбеђивање приступа поузданим информацијама и квалитетним здравственим услугама, укључујући ефикасне методе планирања породице, може спречити нежељене трудноће, спасити животе и унапредити здравље и добробит младих жена и мушкараца.
- Приближно свака пета жена узраста од 20 до 24 године у свету ступила је у брак пре навршене 18. године.
Доследна примена закона о минималној старости за склапање брака, као и решавање узрока који подстичу или приморавају младе на рано ступање у брак – попут сиромаштва и недостатка образовних и радних могућности – могу допринети искорењивању дечјих бракова и обезбедити да се брак склапа слободно, уз пун и информисан пристанак.
Повећање законске старосне границе за брак у земљама где су рани бракови чести може имати вишеструке позитивне ефекте на здравље, образовање и аутономију жена, као и на смањење учесталости раних трудноћа.
- Младе жене и девојке имају право на пуно и равноправно остваривање свих својих људских права.
Дискриминација и насиље према женама, који често представљају основни узрок дечјих бракова и других штетних пракси, и даље су присутни у многим деловима света и негативно утичу на здравље и квалитет живота.
Да би се убрзао напредак у смањењу родних неједнакости, неопходно је обезбедити да девојке и жене од најранијег узраста имају право да самостално одлучују о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Подједнако је важно едуковати дечаке и мушкарце о предностима родно равноправног друштва и подстицати младе да активно учествују у промоцији једнакости.
Приоритетне области деловања обухватају укидање дискриминаторних закона и друштвених норми, као и усвајање и јачање политика које доприносе оснаживању свих жена и девојака.
ОДАБРАНИ ИНДИКАТОРИ, СРБИЈА (https://www.unfpa.org/data/world-population/RS)
- Србија, популација, 2025. г:
Укупна популација: 6,7 милиона
Становништво доби 0-14 година: 14%
Становништво доби 10-19 година: 10%
Становништво доби 10-24 године: 15%
Становништво доби 15-64 године: 63%
Становништво доби 65 и старији: 23%
Укупна стопа фертилитета: 1,5
Очекивано трајање живота на рођењу мушкараца: 74 године
Очекивано трајање живота на рођењу жена: 80 година
- Сексуално и репродуктивно здравље
Порођаји уз присуство обученог здравственог особља, 2004-2024. г: 100%
Стопа матерналне смртности, 2023. г: 11/100.000 живорођених
Закони и прописи који гарантују приступ сексуалном и репродуктивном здрављу, информисању и едукацији, 2022. г: 99%
Број нових ХИВ инфекција у току једне године (на 1.000 неинфицираних): 0
Универзална доступност здравствене заштите, индекс покривености услугама, 2021. г: 72%.
- Планирање породице
Стопа преваленције контрацепције, жене доби 15-49 година, било која метода, 2025. г:
Све жене: 47%
Жене у брачној или ванбрачној заједници: 59%.
Стопа преваленције контрацепције, жене доби 15-49 година, савремене методе, 2025. г:
Све жене: 30%
Жене у брачној или ванбрачној заједници: 30%.
Пропорција незадовољених потреба за планирањем породице, жене доби 15-49 година, 2025. г:
Све жене: 6%
Жене у брачној или ванбрачној заједници: 11%.
Пропорција задовољених захтева за планирањем породице савременим методама, жене доби 15-49 година, 2024. г: 56%.
- Образовање
Укупна нето стопа уписа, основно образовање, 2017-2024. г: 98%
Укупна нето стопа уписа, ниже средње образовање, 2017-2024. г: 100%
Укупна нето стопа уписа, више средње образовање, 2017-2024. г: 88%
Индекс полног паритета, укупна нето стопа уписа, примарно образовање, 2017-2024. г: 1
Индекс полног паритета, укупна нето стопа уписа, ниже средње образовање, 2017-2023. г: /
Индекс полног паритета, укупна нето стопа уписа, више средње образовање, 2017-2023. г: 1.
- Родна питања, људска права и људски капитал
Пропорција (слободног) доношења одлука о сексуалности, репродуктивном здрављу и правима, 2007-2024. г: 84%
Стопа наталитета адолесцената, на 1.000 девојака доби 15-19 година, 2001-2024. г: 14‰
Пропорцја насиља од стране интимног партнера, последњих 12 месеци, 2018. г: 4%
Доношење одлука о здравственој заштити жена, 2007-2024. г: 100%
Доношење одлука о употреби контрацепције, 2007-2024. г: 86%.
Доношење одлука о сексуалном односу, 2007-2024. г: 98%.
- Штетне праксе
Малолетнички брак до 18 година, 2006-2024. г: 6%.
Извори:
- Internet stranica Ujedinjenih nacija: https://www.un.org/en/observances/world-population-day
- United Nations (2026). World Population Highlights 2026: Youth. UN DESA/POP/2026/TR/NO. 13. New York: United Nations.
- Internet stranica IZJZV: https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=4-21.