Већ традиционално током маја се обележава Европска недеља јавног здравља, а ове године активности ће се спровести од 4. до 8. маја уз глобалну тему која се односи на значај улагања у здравље и благостање кроз одрживе приступе. Иницијатор кампање је Европско удружење за јавно здравље, а учествују бројне партнерске институције и организације широм континента кроз акције у локалним заједницама, али и кроз међусобно повезивање и синергију са циљем промоције кључних порука и што већег учешћа грађана.
Поред опште теме, сваки дан у оквиру Европске недеље јавног здравља се обележава под посебним слоганом који је усмерен на приоритетне области.
Први дан је посвећен политикама које дориносе здрављу указујући на значај и последице одлучивања на свим нивоима не само у здравственом систему, већ и другим секторима, са циљем да се истакне важна чињеница да улагања у здравље нису трошак друштва, већ инвестиција у хумани капитал и одрживу животну средину која се вишеструко враћају кроз смањење трошкова здравствене заштите, бољу продуктивност, иновације и конкурентност на тржишту, доприносећи одрживом економском расту. Такође, докази истраживања указују да велики број одредница здравља потиче ван здравственог система, попут услова становања, доступности образовања, адекватности транспорта, развијености система водоснадбевања и санитација, запошљавања, расположивости социјалних давања, наглашавајући значај интерсекторског деловања. И поред таквих сазнања, операционализација концепата који су познати као Здравље у свим политикама и Здравље за све кроз развој и усвајање интегрисаних политика и даље остаје изазов у многим земљама. Један од начина имплементације и потенцијалних решења јесте сарадња на локалном нивоу различитих актера у области јавног здравља кроз заједничке координисане акције засноване на партиципативним локалним политикама и стратегијама.
Тема другог дана је блиско повезана са претходном и односи се на приступе усмерене на смањење неједнакости у здрављу као императив у досезању социјалне кохезије, високог нивоа институционалног поверења и економске стабилности. Здравствене неједнакости су често удружене са другим неједнакостима у друштву, системски узроковане, доводећи до мање доступности и коршћења услуга, умножавања ризика у најосетљивијим социјалним групацијама, лошијих здравствених исхода и значајних економских последица за појединце и друштво у целини. Приступи усмерени на смањење неједнакости у друштву се односе на интензивнију подршку онима који се препознају као посебно рањиви, у складу са потребама, уз њихово укључивање у креирање потенцијалних решења, пре свега у локалним срединама. Иницијативе на локалном нивоу не треба да буду изоловане, већ засноване на свеобухватним системским променама које се баве друштвеним детерминантама, обезбеђујући правичан приступ услугама и оснажујући маргинализоване заједнице.
Трећи дан је посвећен значају менталног здравља као јавно-здравственог приоритета широм Европе. Време интензивних промена услед друштвених, економских, еколошких , технолошких тенденција и токова утичу на капацитете људи да се прилагођавају и одговоре све бројнијим и комплекснијим захтевима. Осећај хроничне неизвесности и несигурности, животне тешкоће праћене различитим губицима у великој мери утичу на емоционално здравље и појаву различитих стања пре свега анксиозности и депресије. Подаци указују да су поремећаји менталног здравља све чешћи и да се у европском региону просечно јављају код сваке шесте особе, односно да више од 140 милиона људи пати од поремећаја, а да економске последице изражене не само кроз директне трошкове услед лечења, већ и индиректне услед смањене продуктивности и последица на индивидуалном и друштвеном нивоу износе укупно око 4% БДП-а. Уочава се недовољност капацитета и фрагментираност система здравствене заштите у пружању адекватне мултидисциплинарне подршке особама са поремећајима менталног здравља. Такође, недовољна улагања у свеобухватне превентивне програме доприносе актуелном стању. Као императив се сагледава потреба за оснаживањем служби које се баве менталним здрављем пре свега на нивоу примарне здравствене заштите уз развој услуга у локалној заједници и њиховог међусобног повезивања у циљу што боље доступности и ефикасности у пружању подршке. Посебна пажња треба да се усмери на међусекторску сарадњу, изградњу потребне инфраструктуре у свим областима и адекватно финансирање делотворних програма заснованих на доказима и развијених у складу са адекватно сагледаним потребама, а у циљу досезања високог степена менталног благостања и развоја отпорности заједница на различите изазове.
Тема претпоследњег четвртог дана сагледава транспарентно и партиципативно одлучивање и доношење политика као важне одреднице здравља. Одговорно управљање у свим сегментима друштва, засновано на дијалогу и поверењу, уз висок степен учешћа грађана представља основну полугу за развој и одрживи напредак. Истиче се значај проверених, утемељених, доследних, лако доступних информација из поузданих извора, отворености институција према грађанима, као и сарадње различитих партнера како би поруке од значаја за јавно здравље и свеопште благостање биле адекватно перципиране и процесуиране. Потребно је да стручне службе и доносиоци одлука унапреде механизме комуникације са јавношћу, буду осетљиви на забринутости и да адекватно и благовремено пруже одговоре и предузму кораке који се од њих очекују. И ту, у отвореном, уважавајућем демократском дијалогу лежи простор за изградњу поверења, који уз проактивно деловање грађана и одговорност институција, доприноси успостављању тзв. приступа целог друштва.
Недеља јавног здравља се завршава петог дана снажном поруком о кадровској ситуацији у системима здравствене заштите и потребом за унапређење. У овом тренутку у Европи недостаје преко милион здравствених радника. Узроци су бројни, а неки од њих се односе на недовољност дугорочног планирања, недостатак интерсекторске координације, фрагментираност система, структурне недостатке, повећане потребе популације за здравственим услугама. Очекују се значајни реформски процеси праћени адекватним улагањима у систем образовања, запошљавање и подршку запосленима. Неопходно је заједничко стратешко кадровско планирање, развој капацитета кроз додипломско и последипломско образовање, запошљавање у складу са потребама, обезбеђење адекватних услова рада и накнада за рад, изградња вештина, подршка развоју стручних каријера, организационо унапређење, увођење иновативних модела рада и дигиталних алата као потпоре за одлучивање у клиничким окружењима. Предстоји свеобухватан дуготрајан процес са јасним циљем – подршка здравственим радницима!