Болести које преносе комарци представљају значајан јавноздравствени проблем у многим деловима света. Последњих деценија, услед климатских промена, интензивног међународног саобраћаја, миграција становништва и ширења вектора на нова географска подручја, повећава се ризик од појаве и ширења векторских заразних болести и у Европи, укључујући Републику Србију.
Најзначајније болести које преносе комарци су маларија, грозница Западног Нила, денга, чикунгуња и зика вирусна инфекција. Иако су неке од ових болести карактеристичне за тропске и суптропске крајеве, последњих година се бележи њихова појава и у европским земљама, укључујући и локалну трансмисију појединих инфекција. Аутохтони случајеви денге регистровани су у Француској, Хрватској, Италији и Шпанији, док су локалне епидемије чикунгуња грознице забележене у Италији и Француској. Аутохтони случајеви маларије последњих година повремено су регистровани у Грчкој, а грозница Западног Нила је ендемски присутна у више европских земаља, укључујући Грчку, Италију, Румунију, Мађарску, Хрватску, Србију и друге земље југоисточне и централне Европе.
Република Србија је од 1964. године слободна од аутохтоне маларије, а данас се региструју искључиво импортовани случајеви код особа које су боравиле у земљама са ендемском маларијом. Годишње се у Србији пријави просечно од 10 до 15 случајева импортоване маларије.
Поред маларије, највећи јавноздравствени значај у Србији има грозница Западног Нила. Први случајеви оболевања регистровани су 2012. године, након чега се током летњих и јесењих месеци редовно бележе спорадични случајеви и епидемије различитог интензитета.
Денга и чикунгуња вирусна инфекција до сада нису регистроване као аутохтона обољења у Републици Србији. Међутим, због присуства инвазивних врста комараца, пре свега тиграстог комарца (Aedes albopictus), као и због повећаног броја путовања у земље у којима су ове болести ендемске, постоји могућност појаве импортованих случајева и потенцијални ризик за локалну трансмисију.
У циљу благовременог откривања и спречавања ширења болести које преносе комарци, у Републици Србији спроводи се континуирани епидемиолошки и ентомолошки надзор. Током пролећних и летњих месеци прати се бројност и зараженост популације комараца, као и појава оболевања код људи и животиња. Надлежне институције редовно анализирају епидемиолошку ситуацију и предузимају одговарајуће мере превенције и контроле.
Најефикасније мере заштите од болести које преносе комарци усмерене су на спречавање убода комараца и смањење њихове бројности. Препоручују се следеће мере:
употреба репелената на откривеним деловима коже;
ношење одеће дугих рукава и ногавица, нарочито у вечерњим и ноћним часовима;
постављање заштитних мрежа на прозоре и врата;
употреба клима-уређаја или мрежа за кревет у подручјима са повећаним ризиком;
избегавање боравка на отвореном у периоду највеће активности комараца;
уклањање стајаће воде из саксија, буради, гума, олука и других места погодних за развој ларви;
спровођење ларвицидних и адултицидних третмана комараца од стране надлежних служби;
информисање путника о здравственим ризицима и мерама заштите приликом путовања у ендемска подручја.
Светски дан становништва обележава се сваке године 11. јула са циљем да се скрене пажња на глобалне демографске изазове и њихов утицај на одрживи развој, здравље, образовање, родну равноправност и људска права. Овај међународни дан установиле су Уједињене нације 1989. године, подстакнуте растућим интересовањем за питања становништва и развоја.
Овогодишња тема, „Остваривање нада и тежњи младих – данас и у будућности“, наглашава да одржива демографска будућност зависи од тога у којој мери друштва омогућавају младима да остварују своје животне планове, доносе слободне и информисане одлуке и развијају своје потенцијале. Уместо да се демографске промене посматрају искључиво кроз број становника или стопе фертилитета, овогодишња кампања ставља у фокус квалитет живота младих и њихова права.
Подаци Уједињених нација показују да данас у свету живи око 1,3 милијарде младих узраста од 15 до 24 године, при чему више од половине живи у земљама са ниским и нижим средњим приходима. До 2050. године њихов број ће наставити да расте управо у тим земљама, док ће у развијенијим државама удео младих у укупном становништву опадати услед старења популације. Ове разлике указују да демографски изазови нису исти у свим деловима света и да захтевају прилагођене јавне политике.
Без обзира на демографске трендове, заједнички изазов свих друштава јесте стварање услова у којима млади могу да одрастају здраво, да стекну квалитетно образовање, пронађу достојанствен посао и активно учествују у доношењу одлука које обликују њихову будућност. Улагање у здравље, образовање и оснаживање младих представља једно од најисплативијих улагања за развој сваког друштва.
Посебан значај имају унапређење менталног здравља младих, усвајање здравих стилова живота, превенција употребе дувана, алкохола и других психоактивних супстанци, као и обезбеђивање доступних и квалитетних здравствених услуга. Истовремено, неопходно је омогућити младима приступ поузданим информацијама како би доносили одговорне одлуке о свом здрављу и будућности.
Уједињене нације посебно истичу да свака млада особа треба да има могућност да слободно одлучује о свом образовању, запослењу, заснивању породице и родитељству, без дискриминације, насиља или економских и друштвених препрека. Само друштва која улажу у младе данас могу очекивати одржив развој, већу социјалну сигурност и бољи квалитет живота у будућности.
Истиче се и следеће:
Страхови од будућности, попут климатских промена, деградације животне средине, ратова и пандемија, утичу на одлуке о рађању. Готово свака пета особа наводи да су ови фактори утицали или би могли утицати на то да имају мање деце него што желе.
Економски фактори, укључујући трошкове становања, бриге о деци и несигурност запослења, представљају значајно ограничење за остваривање жељеног броја деце. Чак 39% испитаника изјавило је да финансијске околности утичу на њихову могућност да остваре жељени број потомака.
Просечна старост при рађању деце на глобалном нивоу континуирано расте и данас износи 28 година.
Готово 20% особа репродуктивног узраста очекује да неће успети да оствари жељени број деце.
Приступ услугама репродуктивног здравља и даље представља изазов, при чему је 18% испитаника навело да има тешкоће у остваривању приступа контрацепцији или услугама које се односе на лечење неплодности и очување плодности.
Светски дан становништва 2026. г. подсећа да демографска будућност није одређена само бројем становника, већ пре свега могућностима које пружамо младим људима. Улагање у њихово здравље, образовање, равноправност и активно учешће у друштву представља улагање у будућност свих нас.
Глобални демографски трендови
Свету су биле потребне стотине хиљада година да број становника достигне милијарду, а затим је за свега око 200 година тај број порастао седам пута. Глобална популација достигла је 7 милијарди 2011. године, у 2021. бројала је готово 7,9 милијарди људи, а процењује се да ће достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године и 10,9 милијарди до 2100. године.
Овај изузетно брз раст становништва првенствено је резултат све већег броја људи који доживе репродуктивни период живота. Истовремено, дошло је до значајних промена у стопама фертилитета, убрзане урбанизације и интензивирања миграција. Ови трендови имаће далекосежне последице за будуће генерације.
Последњих деценија забележене су велике промене у фертилитету и очекиваном трајању живота. Почетком седамдесетих година прошлог века жене су у просеку рађале 4,5 деце, док је до 2015. године укупна стопа фертилитета на глобалном нивоу опала на мање од 2,5 детета по жени. Истовремено, просечан очекивани животни век у свету повећан је са 64,6 година почетком деведесетих година на 72,6 година у 2019. години.
Поред тога, свет бележи висок ниво урбанизације и убрзане миграције. Година 2007. била је прва у којој је више људи живело у урбаним него у руралним подручјима, а процењује се да ће до 2050. године око 66% светског становништва живети у градовима.
Ови глобални демографски трендови имају широке друштвене и економске последице. Они утичу на привредни развој, тржиште рада, расподелу прихода, сиромаштво и системе социјалне заштите. Такође, утичу на напоре усмерене ка обезбеђивању универзалног приступа здравственој заштити, образовању, становању, санитацији, безбедној води за пиће, храни и енергији.
Како би се на одржив начин одговорило на потребе становништва, доносиоци одлука морају имати поуздане информације о томе колико људи живи на планети, где живе, каква је њихова старосна структура и како ће се број становника мењати у будућности.
Десет кључних порука заснованих на публикацији „ Преглед светског становништва 2026: Млади”, коју је припремио Одсек за становништво Одељења Уједињених нација за економска и социјална питања .
Више од половине од 1,3 милијарде младих у свету живи у земљама са ниским и средње нискм приходима .
Између 2025. и 2050. године очекује се да ће број младих (особа узраста од 15 до 24 године) у земљама са ниским и средње нискм приходима порасти за 16%, при чему ће највећи део тог раста бити забележен у подсахарској Африци.
У истом периоду, број младих у земљама са високим и средње високим приходима смањиће се за готово 24%.
Као резултат тога, до 2050. године чак 69% младих у свету живеће у земљама са ниским и средње нискм приходима, у поређењу са 59% у 2025. години.
Земље са ниским и средње нискм приходима мораће значајно да повећају улагања како би одговориле на потребе растуће популације младих.
Да би искористиле потенцијал младог становништва, државе треба да улажу у здравље и добробит младих, обезбеде квалитетно образовање и достојанствен рад, као и да уклоне препреке које спречавају њихово пуно учешће у друштву.
У многим земљама у којима се очекује брз раст броја младих биће неопходно значајно повећати улагања по детету и младој особи како најугроженији не би додатно заостајали.
Улагање у људски капитал младих доноси вишеструке користи – доприноси изласку појединаца, породица и заједница из сиромаштва, смањује неједнакости и јача отпорност и мир у друштву.
У земљама са високим и средње високим приходима удео младих у укупном становништву наставиће да опада.
Данас у овој групи земаља на сваку особу узраста од 15 до 24 године долази приближно једна особа стара 65 или више година. До 2050. године број старијих особа биће готово три пута већи од броја младих.
У земљама са опадајућим уделом младих биће од кључног значаја јачање међугенерацијске солидарности и обезбеђивање да се глас младих чује кроз њихово активно учешће у креирању јавних политика и доношењу одлука.
Безбедне, уређене и регуларне миграције могу допринети оснаживању младих.
Већа доступност и флексибилност легалних путева миграције може проширити могућности за младе, уз заштиту њихових људских права и унапређење безбедности и просперитета у земљи порекла, током транзита и у земљи одредишта.
Истовремено, стварање одрживих могућности за живот и рад у матичним земљама може ублажити узроке који младе подстичу или приморавају на миграцију.
Усвајање здравих животних навика од најранијег узраста кључно је за дужи и квалитетнији живот.
Током детињства и младости формирају се навике које утичу на здравље током целог живота. Политике које подстичу физичку активност и здраву исхрану могу касније смањити учесталост и смртност од инфаркта, можданог удара, дијабетеса и других хроничних незаразних болести.
Превенција и сузбијање штетне употребе дувана, алкохола и других психоактивних супстанци, која често почиње у адолесценцији, доприноси бољем менталном и физичком здрављу.
Младићи су несразмерно чешће изложени смртним повредама и насиљу.
Међу младима, четири од пет водећих узрока смрти повезани су са повредама, при чему младићи имају знатно већи ризик од смртног исхода него девојке.
Унапређење менталног здравља, превенција штетне употребе супстанци, јачање породичне подршке и стварање окружења у којем млади могу да напредују доприносе спречавању повреда и насиља, са позитивним ефектима за појединце и друштво.
Компликације у трудноћи и при порођају међу водећим су узроцима смрти младих жена.
У земљама са ниским и средње нискм приходима свака четврта жена која умре између 15. и 24. године живота изгуби живот током трудноће, порођаја или непосредно након порођаја.
Напредак у смањењу матерналне смртности у овим земљама последњих година је успорен, а разлике међу државама и унутар њих и даље су велике.
Доступност квалитетне здравствене заштите пре, током и након порођаја, уз присуство обучених здравствених радника, може значајно смањити број смртних исхода.
У земљама са ниским приходима скоро свака десета девојка узраста од 15 до 19 година сваке године роди дете.
Оснаживање младих да доносе информисане и одговорне одлуке, као и обезбеђивање приступа поузданим информацијама и квалитетним здравственим услугама, укључујући ефикасне методе планирања породице, може спречити нежељене трудноће, спасити животе и унапредити здравље и добробит младих жена и мушкараца.
Приближно свака пета жена узраста од 20 до 24 године у свету ступила је у брак пре навршене 18. године.
Доследна примена закона о минималној старости за склапање брака, као и решавање узрока који подстичу или приморавају младе на рано ступање у брак – попут сиромаштва и недостатка образовних и радних могућности – могу допринети искорењивању дечјих бракова и обезбедити да се брак склапа слободно, уз пун и информисан пристанак.
Повећање законске старосне границе за брак у земљама где су рани бракови чести може имати вишеструке позитивне ефекте на здравље, образовање и аутономију жена, као и на смањење учесталости раних трудноћа.
Младе жене и девојке имају право на пуно и равноправно остваривање свих својих људских права.
Дискриминација и насиље према женама, који често представљају основни узрок дечјих бракова и других штетних пракси, и даље су присутни у многим деловима света и негативно утичу на здравље и квалитет живота.
Да би се убрзао напредак у смањењу родних неједнакости, неопходно је обезбедити да девојке и жене од најранијег узраста имају право да самостално одлучују о свом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Подједнако је важно едуковати дечаке и мушкарце о предностима родно равноправног друштва и подстицати младе да активно учествују у промоцији једнакости.
Приоритетне области деловања обухватају укидање дискриминаторних закона и друштвених норми, као и усвајање и јачање политика које доприносе оснаживању свих жена и девојака.
Током летњих месеци повећан је ризик од кварења хране и болести које се преносе храном. У наставку текста су препоруке које могу смањити ризик од тровања храном током летњих месеци:
Опште препоруке:
Избегавати конзумирање лако кварљивих намирница које су дуже време стајале на собној температури. Током лета храну не треба остављати ван фрижидера дуже од два сата, а када је спољашња температура изнад 32 °Ц, не дуже од једног сата.
Избегавајте конзумирање ризичних намирница као што су: сирово или недовољно термички обрађено месо, риба, морски плодови и јаја, неопрано воће и поврће, исечено воће (посебно диња и лубеница) које је дуже време стајало на собној температури или није било чувано у фрижидеру, непастеризовано млеко, сокови и мекани сиреви од непастеризованог млека.
Избегавати храну која садржи сирова или недовољно термички обрађена јаја (домаћи мајонез, домаће кремове и филове, мусове, тирамису, сладолед припремљен од сирових јаја и сличне посластице).
Кувати сирово или непастеризовано млеко! Брзо га охладити и ставити у фрижидер! Не конзумирати сир и друге млечне производе од непастеризованог млека.
Не конзумирати сирову, маринирану или недовољно термички обрађену рибу и друге плодове мора.
Након термичке обраде спречити контакт готове хране са сировим намирницама како би се избегла унакрсна контаминација.
Приликом припреме меса спречити унакрсну контаминацију, користити одвојене даске за сечење и прибор за сирово месо, а након употребе опрати руке, радне површине и прибор топлом водом и детерџентом.
Темељно прати воће и поврће под млазом текуће здравствено исправне воде. Бацити оштећене и плесниве производе. Лиснато поврцће, као на пример, зелену салату, потребно је детаљно прати и чистити, уклањањем спољњих листова, а затим прати сваки лист посебно.
Отворену конзервирану храну не чувати у оригиналној амбалажи, већ је пребацити у чисту посуду и чувати у фрижидеру ради спречавања контаминације и оксидације.
Куповина намирница
Купујте храну само код проверених достављача, чије су просторије чисте и уредне.
Проверите рок трајања и декларацију производа – УВЕК (као и услове чувања).
При куповини бирајте свеже и здравствено исправне намирнице. Расхлађене и замрзнуте производе купујте на крају куповине и транспортујте их до куће што је брже могуће, по могућству у расхладној торби или ручном фрижидеру током веома топлих дана.
Одвојите сирово месо од осталих намирница већ током куповине.
Ако купујете на пијацама млеко и млечне производе, јаја, месо, посластице, купујте искључиво од продаваца који своје производе чувају у расхладним витринама, а не на тезгама.
Избегавајте куповину намирница у оштећеним, нагњеченим, надуваним или напуклим конзервама, кутијама или другим врстама амбалаже.
Не купујте храну која делује као да је покварена, као што су плесниви производи или производи који су променили изглед, боју или имају чудан укус и мирис.
Проверите да ли особље које послужује готову храну, има чисту униформу и да ли користи посебне хватаљке за сваку врсту хране.
Купујте само свежа јаја у амбалажи на којој се види име произвођача, класа и рок употребљивости и избегавајте напукла или прљава јаја.
Избегавајте охлађену и смрзнуту, лако кварљиву храну, која стоји ван фрижидера и замрзивача, као и храну из замрзивача за коју по изгледу претпостављате да је већ одмрзавана.
Избегавајте готову храну која стоји у откривеним посудама на пулту.
Правилно чување намирница
Кварљиве намирнице, пре свега намирнице животињског порекла, су идеална подлога за раст бактерија, а најосетљивије су месо и прерађевине, млеко и млечни производи, риба и јаја, па их обавезно треба чувати у фрижидеру.
Храну чувајте у температурном опсегу испод 5°Ц и изнад 60 °Ц.
У фрижидеру се могу чувати намирнице неколико дана, а за дуже чување користите замрзивач. Увек означите датум замрзавања и пазите да храна предуго не стоји у замрзивачу. Температура у фрижидеру би требало да буде од 0 до + 5°Ц, а у замрзивачу -18°Ц.
Не претрпавати фрижидер како би хладан ваздух могао слободно да циркулише.
Сирово месо чувати на најнижој полици у добро затвореној посуди како би се избегло цурење сокова.
Замрзнуту храну одмрзавајте у фрижидеру, у микроталасној пећници или под млазом хладне текуће воде. Никада не одмрзавајте храну на собној температури.
Остатке хране поделити у мање посуде, охладити и одложити у фрижидер, најкасније у року од два сата након припреме, односно у року од једног сата када је спољашња температура изнад 32 °Ц.
Приликом подгревања храну загрејати до најмање 74 °Ц.
Конзервирану и суву храну треба држати на хладном, прозрачном и сувом месту.
Житарице се чувају на сувом хладном и тамном месту, најбоље у стакленим теглама са поклопцем који се добро затвара.
Хлеб је најбоље чувати у памучној (платненој) или папирнатој врећи јер тако чува влажност, а никако у пластичним кесама.
У случају да храну носите на излет, увек користите расхладне фрижидере или расхладне торбе.
Сирово млевено и живинско месо чувати у фрижидеру 1–2 дана, а веће комаде црвеног меса (котлети, шницле, стеак) 3–5 дана. Након тога месо треба замрзнути или термички обрадити.
Воће и поврће прати непосредно пре употребе под млазом текуће воде.
Једном одмрзнуто месо, воће, поврће, сладолед не замрзавајте поново.
Савети за одржавање хигијене руку и радних површина
Пре припреме хране темељно оперите руке сапуном и топлом водом у трајању од минимум 20 секунди, и то: пре, током и након завршетка манипулације храном, пре конзумирања хране, након употребе тоалета, манипулације прљавом амбалажом, након кашљања и кијања и након контакта са животињама.
Користити посебне даске за сечење сировог меса, рибе и готове хране.Након контакта са сировим месом опрати радне површине топлом водом и детерџентом.
Користити чисте крпе или једнократне папирне убрусе за брисање радних површина.
Прибор за чишћење ( крпе, сунђери) држите одвојено од места припреме хране.
Одржавајте кухињске површине чистим и сувим.
Сунђере и трулекс крпе за прање суђа мењајте редовно, чешће их дезинфикујте, а у међувремену држите сувим.
Судопере редовно чистите и одмашћујте.
Редовно проветравајте кухињу (најмање пола сата дневно) јер испаравање воде и уља ствара аеросол погодан за развој микроорганизама.
Редовно чистите филтер аспиратора и вентилационе отворе.
Редовно празните канту за смеће, а повремено је оперите и дезинфикујте.
Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена – тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.
Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:
Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.
На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.
Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.
УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте
Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.
Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу
Дехидрација: Боравак на високим температурама и последично знојење може брзо исцрпити телесне течности, што доводи до дехидрације. Симптоми дехидрације укључују жеђ, сува уста, слабост, умор, вртоглавицу и потешкоће у концентрацији.Тешка дехидрација захтева медицинску помоћ.
Хипертермија (прегревање организма) је стање код кога телесна температура расте изнад нормалних вредности. То може довести до озбиљних здравствених проблема као што су топлотна исцрпљеност или топлотни удар. На хипертермију су посебно осетљиви људи са кардиоваскуларним обољењима, старији и деца.
Топлотни удар: Ово је веома озбиљно стање које се јавља када се тело не може ефикасно охладити. Симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан пулс. Топлотни удар захтева хитну медицинску помоћ
Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.
КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА
КЛОНИТЕ СЕ ВРУЋИНЕ
Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)
Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!
Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.
Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!
Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
РАСХЛАДИТЕ СЕ
Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.
УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ.
Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!
Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!
Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.
Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.
РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!
Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.
Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.
Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.
Ставите засторе, драперије или тенде на прозоре који су изложени сунцу у току дана. По просторији можете распоредити и мокре пешкире али имајте у виду да се тиме повећава влажност ваздуха.
Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚С у односу на спољну.
Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚ С, они неће спречити настанак здравствених потешкоћа везаних за велике врућине. Међутим, помоћи ће бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Уколико ваш дом не можете држати адекватно расхлађеним, проведите два до три сата дневно у неком другом расхлађеном простору (нпр. у некој јавној згради- библиотека, тржни центар и сл).
ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!
Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!
Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне
ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА,ЧАК НИ У ХЛАДУ!
ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!
Посетите породицу, пријатеље и комшије који већину времена проводе сами. Осетљивим и тешко покретним људима може бити потребна ваша помоћ током великих врућина.
Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их!
Разговарајте о топлотном удару са породицом. Сваки члан породице треба да зна које мере заштите мора предузети у погледу свог здравственог стања и активности.
Ако је неко кога познајете у опасности, помозите му да добије савет и подршку.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно! Ако ови људи узимају лекове, проверите са својим лекаром какав утицај ови лекови могу имати на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!
Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!
Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!
Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).
ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!
Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу:
Потражите помоћ, склоните се на неко хладније место и измерите температуру.
Попијте воду или незаслађени разређени воћни сок (више пута по пар гутљаја).
Ако имате болне грчеве, најчешће у ногама, рукама или стомаку, што се често јавља често после физичког рада или вежбања по веома топлом времену:
Смирите се и лезите у расхлађену просторију
Пијте течности које садрже електролите (нпр. супа, смути од поврћа и сл.), а ако грчеви трају дуже од сат времена, потражите медицинску помоћ.
Консултујте лекара у случају других тегоба или ако описане тегобе трају дуже!
Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!
Док чекате хитну помоћ, ставите особу у хладну просторију у хоризонталном положају, подигните јој ноге, скините одећу и почните са спољним хлађењем- ставите јој хладне облоге за врат, под пазух и на препоне или је расхладите помоћу вентилатора, већом крпом или прскањем водом температуре 25-30˚С.
Измерите телесну температуру и одржавајте је испод 39˚С.
Немојте јој на своју руку давати лекове за снижавање температуре (никако ацетилсалицилну киселину или парацетамол)
Уколико особа изгуби свест поставите је у положај на бок.
Сваке године, 26. јуна, на глобалном, националном и локалном нивоу, у многим земљама света обележава се Међународни дан борбе против злоупотребе дрога и незаконите трговине дрогама. Обележавање овог датума, установљеног од стране Генералне скупштине Уједињених нација Резолуцијом 42/112 из 1987. године, има за циљ да подстакне појединце, заједнице и институције на заједничко деловање у превенцији злоупотребе дрога и смањењу њених последица.
Међународни дан борбе против злоупотребе дрога и незаконите трговине дрогама 2026. године обележава се под слоганом: „Дроге данас: постојећи проблеми, нови изазови и иновативни одговори”.
У оквиру обележавања кампање у 2026. години наглашава се да се обрасци употребе и доступност различитих психоактивних супстанци мењају, док се истовремено појављују нови ризици по јавно здравље, посебно у вези са синтетичким дрогама и доступношћу супстанци путем савремених технологија.
Употреба дрога повезана је са бројним последицама које могу утицати на физичко и ментално здравље, повећава ризик од конфликата, занемаривања и насиља, доводи до психолошког и финансијског оптерећења свих чланова породице и има шире друштвене последице које укључују повећане трошкове здравствене и социјалне заштите, као и смањење радне продуктивности, незапосленост и проблеме повезане са безбедношћу и правосуђем. Особе које користе дроге често су изложене стигматизацији и дискриминацији, што може додатно угрозити њихово физичко и ментално здравље и представљати препреку у приступу потребним здравственим и социјалним услугама. Суочавање са овим изазовом захтева системски приступ заснован на научним доказима, који приоритетно укључује мере превенције, ране интервенције и доступно, квалитетно лечење. Посебно је важно улагати у превентивне програме намењене деци, младима и породицама.
У Европском извештају о дрогама за 2026. годину Европске агенције за дроге наводи се да промене на тржишту дрога, технолошки развој и појава нових психоактивних супстанци додатно усложњавају здравствене ризике и захтевају правовремено праћење и реаговање. У извештају се, поред осталог, наводи да је у Европској унији најмање једанпут током живота 31,3% особа старости 15–64 године пробало канабис, а 6,3% кокаин. У овом извештају истиче се и да посебну забринутост изазивају нове психоактивне супстанце за које су здравствени ризици често недовољно познати, како особама које их користе тако и стручној јавности. Ризик је додатно изражен код рањивих и маргинализованих група.
Према подацима Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста, које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 2024. године, у Србији је канабис барем једном током живота пробало 7,6% младих старости 15–16 година. У последњих 12 месеци који су претходили истраживању канабис је користило 6,1% ученика, док је њих 3,2% навело да га је користило у последњих 30 дана који су претходили истраживању. Употреба канабиса била је учесталија међу дечацима него међу девојчицама.
Поводом обележавања XXXVI Националне недеље здравља уста и зуба 2026. године, под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех“, дана 11. јуна 2026. године у свечаној сали Завода за јавно здравље „Тимок“ Зајечар одржана је завршна манифестација.
Том приликом свечано су уручене награде ауторима најуспешнијих ликовних и литерарних радова ученика основних школа и деце предшколског узраста са територије Зајечарског и Борског округа.
Велико задовољство представља чињеница да је и ове године конкурс окупио велики број деце чији су радови показали изузетну креативност, маштовитост и разумевање значаја очувања здравља уста и зуба.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар захваљује се свој деци, ученицима, васпитачима, наставницима, родитељима и свим установама које су учествовале у реализацији конкурса и дале допринос успешном обележавању ове значајне јавноздравствене активности.
Честитамо награђеним учесницима и желимо им много успеха у даљем раду и стваралаштву.
Поводом обележавања XXXVI Недеље здравља уста и зуба, дана 11. 06. 2026. године одржаће се централна манифестација у Заводу за јавно здравље ’’Тимок’’ Зајечар, под слоганом ’’Здрави зуби за здрав осмех’’.
Том приликом биће награђени најбољи ликовни и литерарни радови ученика основних школа као и деце предшколског узраста.
Манифестација ће се одржати у свечаној сали Завода за јавно здраље’’Тимок’’ у Зајечару са почетком у 12 сати .
Награђени радови
” XXXVIНационална недеља здравља уста и зуба”
2026. год
„Здрави зуби за здрав осмех“
Литерарни радови ( од I до IV разреда)
I награда–Виктор Марковић III-3 ОШ “Вук Караџић“- Књажевац
II награда– Тадија ИванишевиЋ IV-1 ОШ “Вук Караџић“- Неготин
III награда- Богдан Николић III-2 ОШ “Дубрава“- Књажевац
Ликовни радови (предшколски узраст)
I награда- Нађа Крстић-припремна група“Смајлићи“ Ђурђевак -Зајечар
Ментално здравље је део општег здравља и дефинише се као „стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може да се носи са нормалним животним стресом, може да ради продуктивно и плодно и способан је да доприноси заједници” (Брлас С и Гулин М, 2010; СЗО).
Светска здравствена организација (СЗО) глобално истиче да „нема здравља без менталног здравља”.
Ментално здравље је, стога, и један од приоритета јавног здравља, с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу, а у нашој земљи се од 2022. године месец јун обележава као Национални месец менталног здравља.
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја саставни су део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Промоција менталног здравља укључује „акције за јачање политичког окружења и коришћење стратешке комуникације за изградњу мрежа, ангажовање заинтересованих страна, повећану писменост о менталном здрављу и промену понашања”.
Интервенције за промоцију менталног здравља унапређују опште благостање и спроводе се у окружењима где људи живе, раде, уче и напредују.
То укључује програме:
• менталног здравља у школама и на радном месту,
• интервенције у раном детињству,
• социјалну подршку и активно укључивање заједнице,
• оснаживање жена,
• програме борбе против дискриминације и
• друге интервенције које се баве социјалним детерминантама менталног здравља.
Посебан значај за ментално здравље имају социјална повезаност, осећај припадности и квалитет међуљудских односа. Савремена истраживања указују да социјална изолација и усамљеност представљају важне факторе ризика за нарушавање менталног и физичког здравља.
Извештај Комисије Светске здравствене организације о социјалној повезаности указује на то да су социјална изолација и усамљеност широко распрострањени проблеми са значајним последицама по здравље и благостање. Извештај наглашава потребу за јачањем социјалне повезаности и препознавањем социјалног здравља као важног аспекта укупног здравља. Снажније социјалне везе доприносе већем благостању, бољој отпорности заједнице и смањењу социјалних и здравствених ризика.
Унапређење менталног здравља захтева континуирану сарадњу институција, организација и појединаца, као и доступност проверених информација, подршке и ресурса у заједници.
„Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“
Сваке године 5. јуна широм света обележава се Светски дан заштите животне средине, најзначајнији међународни датум посвећен очувању природе и подизању свести о значају здраве животне средине. Овај дан установила је Организација Уједињених нација 1972. године на Конференцији о животној средини у Стокхолму, док се званично обележава од 1973. године. Интересантно је да је предлог да се 5. јун прогласи Светским даном заштите животне средине дала тадашња делегација Југославије.
Овогодишње обележавање одвија се под слоганом „Инспирисани природом. За климу. За нашу будућност.“, са посебним фокусом на климатске промене и неопходност климатске акције. Светска кампања указује на чињеницу да природа свакодневно шаље упозоравајуће сигнале кроз све чешће топлотне таласе, суше, поплаве, шумске пожаре и губитак биолошке разноврсности, али истовремено показује да постоје решења која могу обезбедити одрживу будућност за све генерације. Домаћин глобалног обележавања Светског дана заштите животне средине 2026. године је Република Азербејџан, где ће у Бакуу бити организована централна светска манифестација посвећена климатским променама, заштити природе и унапређењу одрживог развоја.
Савремени свет се суочава са бројним еколошким изазовима који директно утичу на здравље становништва и квалитет живота. Загађење ваздуха, воде и земљишта, прекомерно стварање отпада, неконтролисана употреба пластике, деградација екосистема и климатске промене представљају глобалне проблеме чије последице осећају све земље света. Стручна и научна истраживања указују да деградација животне средине доприноси повећању учесталости респираторних, кардиоваскуларних, малигних и других хроничних обољења, због чега заштита животне средине представља један од кључних предуслова очувања јавног здравља.
Поводом Светског дана заштите животне средине широм света организују се бројне активности: едукативна предавања и радионице, акције пошумљавања, чишћења јавних површина и водотокова, промоција рециклаже, рационалног коришћења природних ресурса, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Све ове активности имају заједнички циљ – развијање еколошке свести и подстицање одговорног односа према природи. Поводом обележавања Светског дана заштите животне средине, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар и ове године планира реализацију низа превентивно-едукативних активности усмерених ка подизању еколошке свести становништва Борског и Зајечарског округа. Посебан акценат биће стављен на рад са децом и младима, јер се навике и одговоран однос према животној средини најуспешније развијају од најранијег узраста.
У наредном периоду стручњаци Службе за промоцију здравља и Центра за хигијену и хуману екологију планирају организацију предавања, радионица и других едукативних активности посвећених заштити животне средине, климатским променама, правилном управљању отпадом, очувању водних ресурса и значају здравих стилова живота у здравој животној средини.
Кроз ове активности Завод ће наставити да промовише значај очувања природе и да подстиче одговорно понашање према животној средини, у складу са принципима одрживог развоја и заштите јавног здравља.
Светски дан заштите животне средине представља прилику да се подсетимо да су здравље људи и здравље животне средине нераскидиво повезани. Очување природних ресурса, смањење загађења и одговорно коришћење енергије и воде нису само еколошка питања, већ и предуслов за здравију и безбеднију будућност свих нас.
Будућност наше планете зависи од одлука које доносимо данас. Зато будимо инспирисани природом, делујмо за климу и градимо здравију будућност за генерације које долазе.
Еколошки поздрав! Завод за јавно здравље Тимок Зајечар
Поводом обележавања 31. маја – Светског дана без дуванског дима, под слоганом „Разоткривање привлачности – супротстављање зависности од никотина и дувана“, Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је, у сарадњи са Здравственим центром Зајечар, Здравственим центром Књажевац, Црвеним крстом Зајечар, ТОЦ-ом Зајечар и Економско-трговинском школом у Зајечару, успешно реализовао здравствено-промотивну манифестацију „Бирам здравље“, која је одржана 1. јуна 2026. године у свечаној сали Завода.
Манифестација је окупила велики број грађана свих генерација, а посебно радује значајно присуство младих, који су показали велико интересовање за теме очувања здравља, превенције болести зависности и усвајања здравих животних навика.
Током догађаја посетиоци су имали прилику да измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, добију здравствено-промотивни материјал и разговарају са здравственим радницима о значају превенције и очувања здравља. Посебну пажњу привукло је представљање Саветовалишта за одвикавање од пушења, где су заинтересовани грађани могли да ураде тест никотинске зависности и добију стручне савете о престанку пушења и очувању здравља.
У оквиру едукативног дела програма реализована су предавања, интерактивне и креативне радионице посвећене штетности употребе дувана, електронских цигарета, никотинских врећица и других нових никотинских производа. Кроз едукативне садржаје, квизове знања, разговор са стручњацима и креативни рад, млади су имали прилику да на занимљив и приступачан начин стекну нова знања о ризицима које носи употреба никотина, али и о предностима здравих стилова живота и доношења одговорних одлука.
Велики одзив грађана и активно учешће младих још једном су потврдили значај континуираног здравствено-васпитног рада у заједници, као и растућу свест становништва о важности превенције болести зависности и очувања здравља.
Завод за јавно здравље „Тимок“ Зајечар захваљује се свим грађанима који су својим присуством подржали обележавање овог значајног датума, као и партнерима који су дали значајан допринос успешној реализацији манифестације: Здравственом центру Зајечар, Здравственом центру Књажевац, Црвеном крсту Зајечар, ТОЦ-у Зајечар и Економско-трговинској школи у Зајечару.
Успех ове манифестације још једном потврђује да резултати унапређења здравља и превенције болести у великој мери зависе од тимског рада, заједничког деловања и добре међусекторске сарадње.
