У оквиру Дечије недеље одржано предавање о значају здраве школске ужине и правилној исхрани ђака.

Више

________________________________________________________________________________________________

Воће и поврће може да се једе било сирово или кувано и има важну улогу у људској исхрани. Оно углавном има низак садржај масноћа и угљених хидрата и богато је витаминима, минералима и дијететским влакнима.
Ова група намирница превасходно има заштитну улогу у организму човека a уједно, због садржаја воћних шећера, представља и погодан извор енергије, стога има велики значај за људско здравље.

Више

______________________________________________________________________________________________

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност”са фокусом на смањење броја гладних у свету.
После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.
Кључне чињенице:
• Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде.
• Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.
• 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.
• 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.
• 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.
• ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.
• Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.
• Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
Зато је Светски дан хране и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.
Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:
1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.

Опширније: Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране „Правилна исхрана – улагање у будућност”

ОГЛАС ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС

Једног извршиоца на радном месту Домара/мајстора одржавања, са пуним радним временом, на одређено време, за период до повратка привремено одсутног запосленог са дужег боловања.

_____________________________________________________________________________________________