Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.
Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Бубрези и здравље жена” има за циљ да шира јавност постане свесна чињенице да болести бубрега утичу на здравље жена, што захтева хитну јавноздравствену акцију на глобалном нивоу како би промовисали једнак приступ здравственој заштити и родно сензитивним превентивним мерама и поступцима лечења током читавог животног циклуса жене.
Ове године, Светски дан бубрега и Међународни дан жена се обележавају исти дан, што пружа могућност да се скрене пажња јавности о важности здравља жена, а посебно здравља бубрега као важног органа.

Опширније: Светски дан бубрега “Бубрези и здравље жена“

Прекомерна ухрањеност и гојазност, како у популацији одраслих, тако и у популацији деце и адолесцената представља поремећаје здравља од изузетног епидемиолошког и клиничког значаја и један је од највећих јавно здравствених проблема данашњице.
Током последње две деценије преваленција гојазности у Европи троструко је повећана. Прекомерна ухрањеност и гојазност присутни су код 20–30% деце и адолесцената у земљама Европе, а драматичан тренд годишњег пораста њихове преваленције и честа удруженост са другим болестима дају епидемији гојазности у овој популационој групи изузетан значај, не само здравствени већ и економски и демографски. Око 60–85% гојазне деце школског препубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (повишен крвни притисак, рана артеросклероза, шећерна болест типа 2), ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптерећењу болестима у наредним генерацијама и угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања.
Прекомерна маса и гојазност узрок су 3,4 милиона смртних случајева годишње.

Опширније: НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ ГОЈАЗНОСТИ КОД ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ

	Позив
	Пријавни формулар
	Добро дошли

_______________________________________________________________________________________________

Maligne bolesti predstavljaju, posle bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok obolevanja i umiranja, kako u svetu tako i u našoj zemlji. U Zaječarskom i Borskom okrugu maligni proces kod muškaraca najčešće je lokalizovan na plućima, debelom crevu i prostati dok je kod žena najčešća lokalizacija na dojci, debelom crevu, grliću materice i plućima.
Za nastanak malignih bolesti odgovorni su nasledni faktor, zagađenja iz životne sredine i način života. Nepravilna ishrana u smislu vrste hrane, kvaliteta , načina pripremanja namirnica kao i ukupnog kalorijskog unosa povezana je sa nastankom svakog trećeg slučaja raka. Prekomerno konzumiranje alkoholnih pića naročito u kombinaciji sa pušenjem povećava rizik za nastanak raka. Svakodnevna fizička aktivnost (brzi hod, plivanje, vožnja biciklom) može vam doneti korist. Izbegavanje neumerenog izlaganja suncu kao i upotrebe solarijuma, što se posebno odnosi na decu, osobe svetle kože i kose i osobe sa velikim brojem mladeža sprečava pojavu raka kože. Prestanak pušenja nakon 10 godina smanjuje rizik od raka pluća na polovinu.
Za sve maligne tumore je pored prevencije, delovanjem na faktore rizika, vrlo bitno i rano otkrivanje tumora, jer ukoliko se otkriju u početnoj fazi bolesti prognoza je mnogo bolja. Zbog visoke stope incidencije karcinoma grlića materice na teritoriji Zaječarskog i Borskog okruga, stalno ukazujemo na značaj redovnog odlaska kod ginekologa, jer je rano otkrivanje ove bolesti presudno za izlečenje. Učestvujte u programima ranog otkrivanja raka. Pregledi i testovi nisu bolni ni neprijatni, a rano otkrivanje i lečenje dovode do izlečenja.

Опширније: Prevencija i rano otkrivanje raka kao najuspešnije oružje u borbi protiv raka