Већина нас воли лето. Дуги, топли дани идеални су за одмор, релаксацију и путовања, али не погодују чувању хране, па се с разлогом треба запитати - шта јести?

______________________________________________________________________________________________

Антирабична станица (АР) у Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је већ неколико година уназад сведок „епидемије „ озледа од паса без власника. Та „ епидемија“ је почела од дана када су општине увеле новчану надокнаду лицима које су озледиле животиње, пре свега пси без власника, са њихове територије. Од тада се у АР станицу свакодневно јавља и по десетак лица која траже извештај епидемиолога. До тада смо регистровали мали број лица која је озледила животиња без власника, најчешће пас, у насељеном месту. Углавном су се јављала лица или након повреда већег обима, или након што је озледу нанела дивља животиња у слободној природи.
Захваљујући вакцинацији дивњих животиња која се спроводи на територији Р.Србије већ седам година, немамо више проблема са беснилом међу дивљим животињама у слободној природи. Потврду ове тврдње сваке године контролишу ветеринари изловом репрезентативног броја животиња за сваки регион Србије – нема лабораторијски потврђеног беснила. Ако нема беснила међу дивљим животињама у слободној природи ( нема тзв. „силватичног“ беснила – silav, lat. шума), онда га нема ни међу домаћим животињама – нема код да им пренесе уједом беснило.
Дакле, Србија нема више проблем са беснилом међу животињама. Зато општине које нису решиле проблем паса без власника, имају проблем са „епидемијом“ озледа од животиња без власника који наносе озледе у насељеним местима, односно захтевима за новчану налкнаду. Према подацима које смо добили од општина, ради се о милионским износима за сваку годину.
Решење проблема је: склонити са улица псе „луталице“, сместити их у азиле, и након ветеринарске обраде, удомљавати.

Опширније: Повреде које човеку наноси животиња уједом ( ујед животиње )

У организацији Сталне конференције градова и општина на локалитету Капетан Мишин брег у Доњем Милановцу одржан је III циклус радионице у циљу подршке изради Плана јавног здравља и стицања комплетне слике о финансирању јавног здравља на локалном нивоу. Учесници радионице су били представници Завода за јавно здравље “Тимок” Зајечар, представници локалне самоуправе Бор, Мајданпек, као и чланови савета за здравље општине Зајечар и Бољевац.
Према Закону о јавном здрављу, градови и општине имају обавезу да усвоје План јавног здравља. Како би се истакла одговорност целе заједнице, у изради Плана поред институција здравственог система учествују и остали представници локалне самоуправе, институција,установа и других организација. Области деловања јавног здравља према Законо о јавном здрављу обухвата шест кључних области:
• Физичко, ментално и социјално здравље становништва,
• Промоција здравља и превенција болести,
• Животна средина и здравље становништва,
• Радна околина и здравље становништва,
• Организација и функционисање здравственог система и,
• Поступање у кризним и ванредним ситуацијама.

Опширније: Одржана радионица: Финансирање јавног здравља на локалном нивоу

Светски дан борбе против хепатитиса, болести јетре, обележава се 28. јула. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом "За свет без хепатитиса", с циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус, који је 7. узрок смртности у свету.
Лекари подсећају да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.
Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Опширније: Светски дан борбе против хепатитиса