Free Joomla Templates by FatCow Coupon

КОМУНИКАЦИЈА - СТРАХ ОД ДОДИРА

komunikacija2020111701

 

Комуникација нам даје смисао и сврху живота и живљења у свету који нас окружује. Уз њу смо научили да волимо. Уз њу смо се родили, одрастали, напредовали. Помаже нам да будемо бољи и снажнији људи… Почев од првог плача, првих корака и падова, првих пријатељства, дружења, заљубљивања, учења, истраживања… Да, у свему томе и још много чему нам је помогла комуникација. Комуникација је сваки наш тренутак. Као и природни лек, конзумиран на прави начин, који може да лечи, смири и расположи. Ако овај природни лек конзумирамо на погрешан начин, он може да уплаши, рани и отрује….Да… комуникација нам је неопходна – стално и изнова.

 

 


Захваљујући комуникацији о ковиду смо први пут чули крајем прошле године. О ширењу ковида сазнали смо из дигиталне комуникације. Вести ти једног момента буду пријатељ, а већ наредног постају непријатељ. Мислиш да си информисан, али си истовремено и забринут и захвалан. О жртвама у Кини и строгим мерама изолације или о стању било где на свету - знамо захваљујући комуникацији. Комуникација је била ту и када се пандемија десила у Србији. Комуникација нас је затворила, рекла нам како да се понашамо, како и где да носимо маску… да држимо дистанцу, да примењујемо личну и просторну хигијену… Комуникација нас је и уплашила. И учинила рањивим. И на чудан начин и насмејала. Али, опет, у чему је онда проблем? Нешто недостаје! Све више затворени у свој мали свет, некако смо ограничили и потиснули ону комуникацију на коју смо навикли! Заборавили смо да је она природни лек за наше душе, јер здравље није само физичко. Оно је и ментално и духовно и социјално.
Живот у време вируса короне у основи је променио наш живот, који чине наше навике и потребе. У препоруци је физичка дистанца. Више не смемо да загрлимо своје драге људе. Више нисмо у ситуацији да процењујемо саговорнка по јачини стиска његове шаке, нити да пратимо нечије изразе лица током разговора - маске су сакриле наш битан невербални начин комуникације, постале су саставни део “гардеробе“, све мање се дружимо, не путиујемо… Како све то утиче на комункацију међу људима и какве ће последице оставити? Али ипак још увек комуницирамо.
Сва она борба родитеља са децом у смислу ограничавања сајбер и он-лине комуникације - рационалнијег коришћења мобилних телефона и компјутера постала је још безуспешннија, тако да већ увелико присутна он-лине комуникација односи победу као доминантна у овом периоду. Виртуелни свет постаје замена за реални живот, у коме ће се све теже сналазити и деца и млади, а и они старији, али сада већ оправдано.
Комуникација упозорава на опасност, даје нам обавештења како да умањимо ризике и како да се осећамо безбедним и сачувамо своје и здравље других, као и где да се обратимо ако уочимо било који сумњив симптом – такву комуникацију можемо сматрати терапијом против короне.
На крају, али и на почетку, једно је сигурно, мораћемо да научимо како да будемо насмејани и блиски са “скривеним“ осмехом и без блискости и како да осетимо људски додир – без додиривања!
Будимо одговорни према себи и другима.