Free Joomla Templates by FatCow Coupon

ПОНАШАЊЕ - СТИЛ ЖИВОТА КАО РИЗИК ЗА РАЗВОЈ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ КОД МЛАДИХ

sz2001Времена су се променила, а заједно са њима и навике деце и родитеља. Дефинитивно је иза нас оно доба када су се деца играла напољу све док не падне мрак, а кликере и друга некадашња блага дечјег света заменили су таблети и паметни телефони. Ипак оно што не би требало да буде различито у односу на раније јесте да је задатак родитеља да своје дете изведу на прави пут и да учине да оно једног дана буде добар, зрео и одговоран човек или жена, заједно са свим што то подразумева.
Понашање је уочљива, вољна или невољна, свесна или несвесна, активност, видљива за околину. Обликовано је нашим жељама, осећањима, ставовима, навикама…
Правилан развој подразумева и достизање зрелог, одговорног понашања, са капацитетима за адекватну процену последица и развијањем осећања самопоштовања и поштовања других људи.
Породица има доминантан утицај у процесу васпитања и преношења образаца понашања. Родитељи могу да утичу на формирање ставова код деце: позитивно или негативно, што зависи од ставова, постојећих навика, усвојених образаца понашања које имају сами родитељи али и периода детињства или одрастања детета и времена које се одваја за васпитање деце.
Највећи ризик од развоја болести зависности долази из породица где у предходним генерацијама постоји проблем који је често занемарен. Емоционални проблеми сматрају се најчешћим узроцима адолесцентног опредељивања за употребу дрога, која у тим случајевима представља средство којим се регулишу негативна емоционална стања, када не постоје изграђени здравији обрасци за преовладавање стресних ситуација.

sz2002Ако у породичном окружењу нису постојали услови за учење адекватних начина преовладавања стреса већи је ризик да ће се у критичној фази за злоупотребу дрога – период ране и касне адолесценције, определити за такав, неадекватан вид решавања тренутних проблема.
Најчешћи поремећаји са почетком у адолесценцији су:
• адолесцентне кризе,
• анорексични поремећаји,
• афективни поремећаји, анксиозност, депресија…,
• токсикоманије,
• поремећаји понашања,
• суицидална понашања,
• психотичне реакције.

Искуства у раду са младима указују да свако неуобичајено понашање треба озбиљно схватити. С тим у вези, овом приликом вам износимо неке смернице које ће вам помоћи да се приближите свом детету како бисте му били подршка и могли да му помогнете, уколико затреба:
• у разговору више слушати дете, како би смо видели о чему се ради и који су то проблеми у позадини.
• избегавати монологе, већ децу што више инспирисати и укључивати у разговоре.
• осмишљавати различите активности и акције, како оних које захтевају ангажман читаве породице тако и оних које бисмо препустили само детету.
• похвалити дете баш сваки пут када донесе исправну одлуку и поступи у складу са њом, било у кући, у школи или на улици.
• уколико сте забринути и не успевате да успоставите добру сарадњу са својим дететом, не устручувајте се да потражите помоћ психолога или психотерапеута.