Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Међународни дан људских права

mdljp201901Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права. Декларација по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света, „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације.
Државе уговорнице наведеног споразума морају да обезбеде потпуно остваривање права на здравље, а посебно свака чланица мора да предузме следеће мере:
• Да се бори против болести и неухрањености
• Да обезбеди приступ информисању и образовању
• Искорени праксу која угрожава здравље свих људи на њеној територији.
Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.


У свету је протеклих 20 година дошло до темељног напретка у унапређењу права жена, развоја међународног права за утврђивање одговорности за кршење људских права, зашти и промоцији права маргинализованих група и много веће разумевање универзалности и недељивости људских права.

Здравље и људска права
Здравље и људска права тесно су повезани. Њихове додирне тачке односе се на насиље, мучење, ропство, дискриминацију, услове становања и др.

Права корисника у систему здравстве заштите
Права корисника у систему здравстве заштите (ЗЗ)а заснивају се на; индивидуалном и друштвеном праву.
1. Индивидуална права
Право на коришћење доступних, прихватљивих и квалитетних здравствених услуга
У том смислу, од здравствених радника се не очекује само да се старају о животу и здрављу својих пацијената, већ и да поштују:
• Личност пацијента,
• Људско достојанство пацијента,
• Право пацијента на самоодлучивање о властитом телу.
Права пацијената
Права пацијената заузимају једно од најважнијих места јер се тичу човековог живота и здравља, а то су вредности првог реда према којима се мере све друге људске вредности.[2]
Права пацијената, у том смислу, заснивају се пре свега на њиховој сагласности на основу инофрмисаности, праву увида у документацију, поверљивост података итд.
Посебна права
Посебна права обухватају добровољну стерилизацију, абортус, еутанаѕију, трансплантацију, експерименте на људима.
2. Друштвена права
Друштвена права су, здрава животна средина, храна, лекови, унапређење здравља.
Србија је прихватила сва међународно правна документа која регулишу заштиту основних права грађана. Ипак, после оружаних сукоба на подручју бивше СФРЈ уследио је огроман долазак избеглица и „расељених лица“ која су тражила заштиту од рата, па је право на живот постало кључна реч за право на здравље. У таким условима тешко је било обезбедити право на безбедан живот, а тиме и право на здравље. Свакако, у таквим приликама људска права су вишеструко угрожена и по томе ћемо, поред осталог, памтити крај прошлог миленијума, али већини људи остаће у сећању и позитивни примери и надчовечни напори здравствених радника да пруже нужну медицинску помоћ и негу болеснима и настрадалима, без обзира на националне и друге разлике.