Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Светски дан превенције самоубиства

sds201902Кад кажемо здравље, углавном мислимо на физичко, телесно здравље. Занемарујемо његов битан део - ментални. Као што тело треба здраво хранити, развијати, одмарати, неговати тако и психу треба хранити, развијати, лечити. Ментално здравље је стање благостања у коме особа остварује или користи своје способности и потенцијале, може да се носи са стресорима свакодневног живота, ради продуктивно и остварује допринос друштву. Заштита и очување менталног здравља обухватају све мере и активности усмерене на успостављање и одржање психичког благостања.
Међународна асоцијација за превенцију самоубистава (IASP) уз подршку Светске здравствене организације од 2003. године покреће иницијативу обележавања Светског дана превенције самоубиства сваког 10. септембра. Циљ овог обележавања је подизање знања широке јавности о здравственом проблему самоубиства, ширење информација, смањење стигме и изнад свега скретање пажње да је самоубиство могуће спречити, односно да је превенција најбољи начин борбе против самоубиства.
Према процени Светске здравствене организације, годишње у целом свету умре око 800.000 људи услед самоубиства. Суицид је један од највећих светских јавно здравствених проблема, истиче се у извештајима Светске здравствене организације. Чињенице које забрињавају су:

-Процењује се да су покушаји самоубиства око 20 пута чешћи него извршена самоубиства.
-Иако су стопе самоубиства традиционално биле највише у популацији старијих особа мушког пола, стопе суицида међу младим људима су у тој мери порасле да су они постали група под највећим ризиком у једној трећини свих земаља. Самоубиство је други узрок смртности особа међу младима између 15 и 29 године оба пола.
-Ментални поремећаји (нарочито депресија и злоупотреба психо активних супстанци) су повезани са више од 90% свих случајева самоубистава. Међутим, не треба изгубити из вида да је самоубиство комплексни феномен који је резултат различитих социокултурних и личних фактора, те да се ризик од самоубиства повећава у периодима социоекономских, породичних и индивидуалних криза (нпр. губитак вољене особе, прекид емотивне везе, губитак посла или имовине, криза идентитета и сл.).
Фактори ризика
sds201901Самоубиство је сложена појава на коју утиче велик број чиниоца. Ипак, суицидални ризик је већи тамо где постоји:
• ментални поремећај, посебно депресија, потом схизофренија, поремећај личности или анксиозни поремећај;
• алкохолизам и друге зависности од психо активних супстанци;
• хронична или неизлечива телесна болест, нарочито ако је удружена са неиздрживим боловима и патњом;
• психичка криза (било да је изазвана губитком блиске особе, прекидом емотивне везе, губитком посла, неуспехом у образовању, породичним проблемима итд., или развојног карактера - нпр. адолесцентска криза);
• претрпљена траума или злостављање;
• ранији покушај самоубиства;
• самоубиство члана породице или пријатеља.

Много је ствари које можете учинити сваког дана, али исто тако и на сам Светски дан превенције самоубиства. Можете утицати на повећање свесности о овој теми, едуковати себе или неког другог о узроцима и упозоравајућим знацима самоубиства, показати саосећање и бригу за оне који су под одређеним ризиком у вашој заједници, преиспитивати предрасуде о самоубиству, суицидалном понашању и проблемима са душевним здрављем и делити сопствена искуства.
Људи често оклевају да се мешају, чак и ако су веома забринути за некога. Много је разлога за то, а један од њих је страх да неће знати шта да кажу. Међутим, важно је упамтити да нема јасних и брзих решења. Особе које су прошле кроз епизоду интензивног размишљања о самоубиству често наводе да нису тражиле неки посебан савет, него саосећајност и емпатију од других, како би им то помогло да другачије посматрају околности и крену ка опоравку. Још један фактор који одвраћа људе од почетка разговора јесте да се брину да ће погоршати ситуацију. Опет, ово оклевање је разумљиво, пролазак кроз тему самоубиства је тежак и постоји предрасуда да разговор о самоубиству може неком дати идеју да то уради или представљати окидач за сам чин извршења самоубиства. Докази говоре да то није случај. Много је вероватније да ће брига и слушање без предрасуда више помоћи да се стрес смањи него што ће погоршати ситуацију. На број телефона Kлинике за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић” 011/7777-000 могу да се јаве сви они који помишљају на самоубиство или њихова породица, а са њима ће разговарати психијатри, психолози, социјални радници.