Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Повреде које човеку наноси животиња уједом ( ујед животиње )

psi2019Антирабична станица (АР) у Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар је већ неколико година уназад сведок „епидемије „ озледа од паса без власника. Та „ епидемија“ је почела од дана када су општине увеле новчану надокнаду лицима које су озледиле животиње, пре свега пси без власника, са њихове територије. Од тада се у АР станицу свакодневно јавља и по десетак лица која траже извештај епидемиолога. До тада смо регистровали мали број лица која је озледила животиња без власника, најчешће пас, у насељеном месту. Углавном су се јављала лица или након повреда већег обима, или након што је озледу нанела дивља животиња у слободној природи.
Захваљујући вакцинацији дивњих животиња која се спроводи на територији Р.Србије већ седам година, немамо више проблема са беснилом међу дивљим животињама у слободној природи. Потврду ове тврдње сваке године контролишу ветеринари изловом репрезентативног броја животиња за сваки регион Србије – нема лабораторијски потврђеног беснила. Ако нема беснила међу дивљим животињама у слободној природи ( нема тзв. „силватичног“ беснила – silav, lat. шума), онда га нема ни међу домаћим животињама – нема код да им пренесе уједом беснило.
Дакле, Србија нема више проблем са беснилом међу животињама. Зато општине које нису решиле проблем паса без власника, имају проблем са „епидемијом“ озледа од животиња без власника који наносе озледе у насељеним местима, односно захтевима за новчану налкнаду. Према подацима које смо добили од општина, ради се о милионским износима за сваку годину.
Решење проблема је: склонити са улица псе „луталице“, сместити их у азиле, и након ветеринарске обраде, удомљавати.

 

1. Шта треба урадити након уједа животиње ?
Угризну рану добро оперите текућом водом и сапуницом, добро исперите и тек тада поспите средством за дезинфекцију ране. Ово је поступак када није обилно крварење из ране. Уколико рана обилно крвари тада је треба одмах подвезати (зауставити крварење) како не би дошло до већег искрварења. У оба случаја рану треба превити и јавити се у најближу здравствену установу.

2. Шта треба урадити након санирања уједне ране ?
У здравственој установи треба проверити да ли сте вакцинисани и ревакцинисани против тетануса ( „зли грч“, „тровање крви из ране“). Животиња зубима не само да наноси повреду коже, него су зуби често у контакту са „прљавштином“ у којој бораве споре тетануса. Таква рана се сматра ризичном за настанак тетануса. Уколико нисте до тада вакцинисани против тетануса треба одмах да примите хумани антитетанусни имуноглобулин („серум“) и прву дозу вакцине против тетануса. Другу и трећу дозу вакцине примићете према распореду који добијете у здравственој установи. У здравственој установи добићете упут за специјалистички преглед и треба да се јавите епидемиологу у Заводу за јавно здравље „Тимок“ Зајечар, у Антирабичну амбуланту (амб. за заштиту људи које је уједом озледила животиња).

3. Зашто је неопходно доћи у Завод ( Антирабична амбуланта) ?
У Заводу ће вас лекар специјалиста ( епидемиолог ) упутити у све неопходне податке које треба да знате након што вас је уједом озледила животиња. Епидемиолог ће такође проценити да ли околности под којима се десио ујед, место и начин озлеђивања, носе ризик за настанак беснила или не.

4. Да ли је свака уједна рана ризик за настанак беснила ?
Ујед дивље животње (лисица, вук, шакал, дивља свиња и др.) која се не може ставити под ветеринарски надзор (налази се у слободној природи) јесте индикација за антирабичну имунопрофилаксу (давање „серума“ и вакцине против беснила).
Изузетак је када ујед нанесе дивља животиња која је убијена или угинула, па ветеринарска инспекција може са леша животиње узети узорак мозга и послати на анализу. За време док чекамо резултат анализе дајемо прву дозу вакцине. Ако је резултат анализе негативан, прекидамо даљу имунизацију. Глодари (мишеви, кунићи, веверице и сл.) уједом не преносе беснило.

5. Како поступамо код уједа домаће животиње ?
Ако је ујед нанела домаћа животиња, да бисмо проценили ризик од настанка беснила, потребно је да знамо неколико чињеница. Занима нас врста животиње (пас, мачка или нека друга домаћа животиња), њено здравствено стање као и околности под којима је се десио ујед.

6. Које домаће животиње најчешће уједају људе ?
Људе, од домаћих животиња, најчешће уједају пси, много ређе мачке, а најређе друге домаће животиње (коњ, крава, свиња и др.).

7. Зашто је важно код уједа домаће животиње знати њено здравствено стање ?
Код уједа било које домаће животиње најважнији податак је њено здравствено стање – да ли је здрава или не. То треба да утврди ветеринар.
Животињу, која је уједом нанела озледу, ветеринар може да прегледа само ако су познати име, презиме и адреса власника животиње. У том случају ветеринар ставља животињу под здравствени надзор који траје десет дана од дана уједа и прати њено здравствено стање. Уколико, током тог периода, животиња остане здрава - не добије знаке беснила, не угине, не одлута, или не буде убијена – није потребно спровести антирабичну имунопрофилаксу озлеђеног.
8. Шта радимо кад није познат власник животиње која је нанела озледу ?
Када ветеринар не може да спроведе надзор (власник животиње није познат) потребно је да озлеђена особа, или члан породице, покуша да провери здравствено стање животиње. То подразумева да је животиња која је нанела озледу остала на истој територији, да једе, пије воду, нема изненадне промене расположења. У том случају нема разлога за сумњу да се ради о животињи сумњивој на беснило.
Ова врста надзора НИЈЕ потребна ако на територији где је нанета озледа НЕМА беснила међу дивљим животињама (нема лабораторијски потврђеног беснила). На територији Р.Србије се од пре седам година врши вакцинација дивљих животиња (лисица, вук) тако што се бацају из авиона мамци са вакцином на територији где бораве дивље животиње.

9. Зашто је важно да пса / мачку редовно вакцинишемо против беснила ?
Уколико су озледу нанели пас или мачка чији је власник познат, треба се распитати да ли је животиња вакцинисана против беснила и када (потврда ветеринарске станице). Када кажемо „власник“ мислимо на особе које држе псе и мачке у свом поседу без обзира да ли прихватају одговорност за ту животињу или не. Сви они су дужни да животињу региструју у ветеринарској станици, а то значи и да буде сваке године вакцинисана против беснила. За непоштивање ове обавезе ветеринарска инспекција изриче мандатну казну.
Уколико су пас / мачка уредно вакцинисани против беснила такође нема разлога да сумњамо да се радило о уједу животиње сумњиве на беснило.
Пси, који живе у насељеном месту, а немају власника, најчешће нису вакцинисани против беснила. То што нису вакцинисани не значи и да су заражени беснилом. То се дешава тек кад их озледи друга бесна домаћа или дивља животиња (лисица, вук, шакал и сл.)

10. Зашто су важне околности под којима се десио ујед ?
Околности које су претходиле уједу могу бити од изузетног значаја зато што на индиректан начин говоре о здравственом стању домаће животиње у тренутку када је нанела озледу.
Прво што нас занима јесте да ли је ујед, на било који начин, био провоциран или не ? Ујед након провокације, није сумљив на беснило. Ујед који се десио у насељеном месту, где бораве људи, најчешће није сумњив на беснило. Такве уједе најчешће наносе тзв. „пси луталице“. Под тим појмом подразумевамо псе који се крећу сами или у чопору, а којима се не зна власник. Они најчешће бораве на истом месту где се и хране ( улица, испред дворишта, код канти за ђубре и сл.). Ретко мењају станиште и „бране своју територију“. Неки су у томе више, а неки мање агресивни. Посебно су агресивне кује које бране своје легло. Подесћамо да агресиван пас (онај који често озлеђује људе) није исто што и пас заражен беснилом. Ујед пса из чопора (два или више паса) такође није сумљив на беснило. Болестан пас, пас који има беснило, увек је сам – други пси га се плаше и беже од њега.

11. Када домаћа животиња може бити сумњива да има беснило ?
Ујед непознате животиње, изван насељеног места, у пољу, у шуми, у сумрак, која бесциљно лута, неуредне длаке, агресивног понашања, јесте разлог да поставимо сумњу на беснило.
Ујед домаће животиње која показује нагле промене у понашању, од умиљате до агресивне, уз то повраћа, куња, неприродно дише, одбија храну и воду, кочи се или трза, или јој цури слина, јесте сумњива на беснило и треба хитно позвати ветеринара. Наглашавамо да се беснило са животиње на животињу преноси уједом, било да је реч о бесноj домаћој или дивљој животињи. Такве животиње имају ране од уједа по кожи.Уколико се ради о уједу мачке треба посебно обратити пажњу зато што мачка уједа или када осети да је животно угрожена или кад је болесна. Мачка иначе озлеђује гребањем.

12. Како штитимо људе од беснила ?
Чим поставимо сумњу да је реч о уједу животиње сумњиве на беснило спроводимо антирабичну имунопрофилаксу. Први дан озлеђена особа прима хумани антирабични имуноглобулин („серум“) и прву од три доза антирабичне вакцине. Остале дозе прима 7. и 21. дана. Тек тада је озлеђена особа у потпуности заштићена од беснила. Да бисмо то и потврдили узимамо узорак крви 2-3 седмице након последње дозе вакцине.