Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Гениталне инфекције изазване микоплазмама

gi1801Микоплазме су хетерогена група микроорганизама којe се карактеришу недостатком ћелијског зида. Широко су распрострањене у природи као коменсали и паразити људи и бројних животињских врста. Под извесним условима могу изазвати инфекције појединих делова урогениталног тракта. Оне су група бактерија коју чини велики број врста бактерија. Међу њима најзначајнији за људску патологију су: Мycoplasma hominis и Ureaplasma urealitycum.
Ове полно преносиве паразитске бактерије одликују се великом антигенском разноликошћу, што успостављање трајног имунитета чини практично немогућим. Због тога су поновљене инфекције врло честа појава.
Миколазме паразитирају на слузокожама и зглобним мембранама. Узрокују притајене инфекције урогениталног тракта жена и мушкараца, инфекције новорођенчади приликом проласка кроз порођајни канал инфициране мајке. Доводе се у везу са pijelonefritisom, Reiterovim sindromom и reumatoidnim artritisom. Многи их повезују са неплодношћу. Већина микоплазми су асимптоматске. Ако постоје симптоми, код жена се јављају: свраб и пецкање у гениталном пределу, бол за време сексулног односа. Код мушкараца се јавља секрет из уретре, пецкање приликом мокрења, бол и отицање зглобова.
Најчешће се преносе сексуалним контактом, затим преко контаминираних пешкира, постељине, ношење туђег доњег веша, у козметичким салонима, базенима, салонима за масажу. Будући да се ради о полно преносивој болести, под већим су ризиком млаҕe особе које често мењају партнере и не користе кондом.
Уколико постоји сумња на инфекцију микоплазмама јавити се изабраном лекару ради добијања упута за лабораторијску анализу u Центру за микробиологију ЗЗЈЗ “Тимок”. Анализа се може урадити и на лични захтев, али најбоље уз консултацију лекара да би се даља дијагноза усмерила у добром правцу .
Лабораторијски поступак дијагнозе се одвија узимањем гениталног бриса, засејавањем на подлоге за идентификацију, инкубирањем на 37°C, 48h. Након тога следи идентификација и одређивање антибиотске терапије. Док се терапија не заврши, потребна је апстиненција од сексуалних односа, иначе постоји ризик од реинфекције. За сексуално активну особу не постоји апсолутно сигуран начин како да избегне ову врсту полно преносиве болести. Све што нарушава PH вагине и бактеријску равнотежу вагине може довести до инфекције. Избегати хемијске иритансе, шампоне, тампоне и сл.
Као и за све полно преносиве инфекције, а инфекције микоплазмом и уреаплазмом то у највећем броју случаја и јесу, вреди правило максималне заштите, посебно кад нисмо у моногамној вези. Кондоми у великој мери могу заштитити од преноса ових микроорганизама, па се у том смислу на њих можемо ослонити.

 

 git1802 git1803  git1804