Free Joomla Templates by FatCow Coupon

ГРАДОВИ БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

duvan2014

 

 

Све већи број људи сели се у градове, па се градске управе суочавају са многобројним изазовима у које спада и заштита и унапређење здравља становника. Одговарајућа заштита здравља становника који живе и раде у градовима постиже се бројним мерама, а једна од битних и ефикасних мера је усвајање и примена закона којим се обезбеђује заштита становника од изложености дуванском диму.

 

 

 

Крајњи циљ сваке градске управе би требало да буде универзална и свеобухватна заштита становника од изложености дуванском диму. Ефикасна заштита од изложености дуванском диму захтева потпуну елиминацију дуванског димаиз затвореног простора,јер само окружење 100 % без дуванског дима може да заштити људе од штетног дејства састајака дуванског дима. Посебне просторије за пушење, чак и кад имају своју вентилацију, нису ефикасно решење. Препоруке Светске здравствене органиѕације (СЗО) о заштити становништва од изложености дуванском диму, обезбеђују кључне доказе и примере најбоље праксе за градове без дуванског дима.

"Град без дуванског дима" је град који је усвојио и спровео законе којима се забрањује пушење у затвореним просторима (радним местима), свим затвореним јавним местима и јавном превозу без или са веома мало изузетака.

Сваки градоначелник као и доносиоци одлука који треба да примене законску регулативу којом се штити становништво од изложености дуванском диму, суочавју се са тешкоћама у примени тогзакона. Дуванска индустрија отежава овај процес, доводећи до тога да се доносиоци одлука питају да ли је спровођење закона изводљиво, да ли јавност жели закон, хоће ли барови, кафићи и ресторани изгубити посао и, на крају, да ли постоји воља да се поштује закон. Може се десити да дуванска индустрија покрене и судски процес како би се одложила примена закона. Политичко руководство треба да се супротстави овим притисцима. Без политичке подршке, веома је тешко постићи «град без дуванског дима». Ипак, када постоји политичка воља и подршка, успех града у спровођењу закона је практично загарантован.
Разлози да се стварају градови без дуванског дима:

• Изложеност дуванском диму и код непушача може да изазиве рак, болести срца или болести плућа. Процењује се да око 600 000 људи широм света годишње умире због изложености дуванском диму.
• Недовољан број држава примењује све потребне мере контроле дувана како би у потпуности заштитили своје грађане од дуванског дима. Ове мере подразумевају праћење употребе дувана, заштиту становништва од изложености дуванском диму, забрану рекламирања и промоције дуванских производа и спонзорстава од стране дуванске индустрије, стална упозорења о штетностима употребе дувана (као што су текстуална и сликовна упозорења на паклицама цигарета), помоћ при одвикавању од пушења и повећање пореза на дуван и дуванске производе. Промотивне кампање и акције у градовима могу да помогну да се повећа број становника који су заштићени свим мерама контроле дувана.
• На нивоу градова закони се могу брже усвојити него на нивоу државе. Политичка воља да се нешто промени може се пре постићи на локалном нивоу у једном или више градова него на нивоу целе државе, а утицају дуванске индустрије може се успешније супроставити на локалном него на националном нивоу. Градоначелници, као представници својих грађана, могу се такође директно залагати за доношење или измене и допуне закона без дуванског дима на националном нивоу.
• Стотине градова у свету успешно спроводе закон којим се забрањује пушење на свим затвореним јавним и радним местима. У многима градовима је забрањено пушење у парковима, шеталиштима, језерима, базенима и свим отвореним јавним површинама.
• У многим земљама, заштита од изложености дуванском диму на радним и јавним местима постигнута је скоро у потпуности захваљујући законима у градовима и на локалном нивоу.
• У неким државама, упорно залагање на нивоу градова довело је до усвајања националног закона.
• Ниједна научна студија није утврдила негативан економски утицај закона који забрањују пушење на јавним и радним местима. Научници су открили да овакви закони имају неутралан или позитиван утицај на пословање, укључујући и оне који послују у угоститељству.

Сваки град може да уради нешто у циљу смањења заступљености коришћења дуванских производа и изложености дуванском диму, а неки од примера су:
• Подстицањепотпуне примене постојећих закона о забрани пушења
• Залагање да сва јавна места и радна места где град има овлашћења буду без дуванског дима.
• Залагање се да се на вишим нивоима надлежности (национални, покрајински, локални) донесу свеобухватни закони о заштити становништва од дуванског дима, нарочито ако постоји ограничена надлежност да се то регулише на општинском нивоу.

У Србији, већина грађана подржава примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, а од усвајања закона у Србији (мај/2010.године) је порастао проценат становника који су због ограничења могућности пушења на радним и јавним местима смањили број цигарета. Сваки пети грађанин Србије сматра да треба (је требало) повећати контролу примене Закона како би се он боље поштовао.
Неке од активности које се могу спроводити у градовима у Србији су:
1. Залагање за потпуну (бољу) примену Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму из 2010. године
2. Залагање за потпуну (бољу) примену Закона о оглашавању и Закона о заштити потрошача пошто подаци из постојећих истраживања указују на то да малолетне особе у Србији и даље у високом проценту сматрају да могу лако да дођу до цигарета
3. Залагање да сва јавна и радна места буду без дуванског дима без изузетака(нпр. сви барови, кафићи, ресторани без обзира на величину простора)
4. Забрана пушења на отвореном, на пример, на отвореном стадиону или простору где се радници сакупљају да пуше и где постоје високе концентрације штетних састојака дуванског дима.
5. На улазе и излазе из града поставити билборде „град нпр. Крушевац без дуванског дима."
6. Активно се укључити у кампање поводом 31.јануара НДБДД и 31.маја СДБДД.
7. Пратити, инсистирати на адекватној примени изводљивих мера и евалуирати њихову примену

ДВАНАЕСТ КОРАКА ДО ГРАДА БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

1. Образовати комисију за планирање и спровођење закона „без дуванског дима" којом председавају одговарајући органи на локалном нивоу. Укључити водеће организације цивилног друштва у сарадњу.
2. Проучити искуства других земаља где постоје градови без дуванског дима.
3. Радити са локалним правницима за израду ефикасног закона, вођени најбољом праксом у свету.
4. Проучити више могућих сценарија, укључујући реакције дуванске индустрије и унапред припремити одговоре на могућа питања.
5. Регрутовати политичке лидере да представе и промовишу закон.
6. Обезбедити учешће цивилног друштва да обезбеди подршку међу својим чланством, политичким лидерима и медијима како би благовремено помогли у борби против тактике дуванске индустрије.
7. Радити са стручњацима за евалуацију и мониторинг да би се идентификовала и спроводила неопходна основна истраживања (нпр. испитивање јавног мњења, мониторинг квалитета ваздуха) у циљу праћења утицаја закона пре и после његовог доношења.
8. Радити са медијским стручњацима и стручњацима за комуникације ради осмишљавања и ширења порука у циљу промовисања закона у јавности.
9. Остварити блиску сарадњу са органима који спроводе закон, укључујући обуку за инспекторе, јасан протокол рада за инспекције и финансијска средства за редовне инспекцијске надзоре
10. Када се зна датум за ступање на снагу закона, потребно је написати и дистрибуирати смернице, отштампане знакове о забрани пушења и друге информације за послодавце и предузећа који су одговорни за поштовања закона.
11. Промовисати примену закона кроз медијске догађаје, са волонтерима на улицама и инспекторима који ће да врше едукацију у установама у вези са применом законом.
12. Обезбедити одржавање примене закона праћењем поштовања закона, вршити праћење квалитета ваздуха у затвореним просторијама, здравља радника и економског утицаја, као и благовремено ширење ових информација медијима и политичким лидерима.