Free Joomla Templates by FatCow Coupon

Родно засновано насиље

o WOMEN VIOLENCE facebookРодно засновано насиље обухвата широк спектар различитих форми понашања, базирано на родном обележју, усмерено према женама и девојчицама у различитим периодима њихових живота. Родно засновано насиље произилази из неравнотеже моћи између жена и мушкараца што доводи до дискриминације жена, како унутар породице тако и у оквиру друштва. Родно засновано насиље условљено је друштвеним контекстом на више начина. Пре свега оно је детерминисано структурним и културним чиниоцима који обликују родне односе у породици, заједници и друштву. Карактер родних односа, степен и природа родних неједнакости, представљају контекст у коме се успостављају интимни породични и партнерски односи, утемељени на одговарајућим односима моћи и родним улогама. Насиље над женама у значајној мери нарушава и онемогућава жене да уживају своја људска права, посебно права на: живот, безбедност, слободу, здравље, достојанство и физички и психички интегритет.
Према доступним подацима о кретању и обележјима насиља у Републици Србији, у оквиру насиља у породици и партнерским односима, најчешће жртве су особе женског пола, различите животне доби и породичног статуса, а најчешћи починиоци су лица мушког пола – актуелни и бивши брачни и/или ванбрачни партнери или други мушки чланови породице. Родно засновано насиље дешава се у свим социоекономским групама и готово свим културама. Међутим, треба истаћи, да су већем ризику посебно изложене жене које припадају већ дискриминисаним групама као што су жене са инвалидитетом, девојчице/адолесценткиње, жене избеглице, психички измењене жене, жене смештене у институцијама, жене на селу, жене другачије сексуалне оријентације, жене са ХИВ/АИДС-ом, зависнице и старије жене.


file 20170604 20605 w26kkhРодно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава). На унапређењу родне равноправности, а самим тим, и у борби против родно условљеног насиља, органи Републике Србије преузели су обавезу да реализују следеће:
-јачање капацитета установа и институција које се баве родно заснованим насиљем;
-установљавање и примењивање механизама који ће обезбедити поступање у складу са међународним докуметима и обавезама везаним за људска права и родно засновано насиље;
-подизање свести јавности и грађана о неприхватљивости насиља као модела понашања.

Врсте родно заснованог насиља
Поред физичког и сексуалног насиља који призрокују повреде, па их је тако, релативно лако препознати, искуства жена које су изложене родном насиљу, говоре да психолошко и економско, такође имају веома велике негативне, последице по здравље жена. Поред тога, у облике родног насиља такође спада и читав низ штетних обичаја и пракси као што су рано ступање у брак, присилни брак или селекција пола још пре рођења.
Последње истраживање спроведено је у ужој Србији 2010. године, на узорку од 2500 жена, животне доби од 18-75 година (925 домаћинстава и жена из Београда, 725 из Јужне и Источне Србије и 850 из Централне и Западне Србије). Истраживање је спровео SeConS зa UNDP. Прикупљени су подаци о преваленци насиља почињеног од стране мужа/партнера и других чланова породичног домаћинства. Облици насиља који су укључени у истраживање су били: физичко (10,1%), психолошко (31,8%), економско (11,4%) и сексуално (1,2%). Родно засновано насиље готово никада се не јавља, изоловано, у једном облику, већ је карактерисано истовременом појавом/преклапањем више облика насиља. Испитивање корелација – повезаности више врста насиља показало је да највећа корелација постоји између претњи физичким насиљем и самог чина насиља, затим психичког насиља и претњи физичким насиљем, као и физичког насиља.
Зашто жена остаје у насилним односима?
Чињеница је да многе жене остају у насилним везама. Породица, пријатељи, суседи па чак и стручњаци, често не разумеју зашто жене трпе насиље. Истраживања и искуство су показали да жене као најчешће разлоге прихватања живота у насилном односу наводе оне који се уклапају у опште друштвено прихваћене предрасуде о насиљу. Најчешћи разлози су:
• страх од насилника
• деца
• осећање стида и кривице
• недостатак самопоуздања
• изолованост и исцрпљеност
• економска зависност
• недовољна информисаност о процедурама и правима
• искуство насиља у примарној породици.

Здравствени сектор је често прва и једина инстанца којој се жене изложене родно заснованом насиљу обраћају, због чега су здравствени радници/це, у оквиру своје професионалне делатности, у обавези да допринесу превенцији, раном откривању, документовању и пријављивању насиља над женама.
Родно засновано насиље не угрожава само жене већ представља претњу друштву као целини, тако да захтева одговарајући одговор, целовиту, континуирану и благовремену интервенцију релевантних актера на свим нивоима (институција, заједница, држава). Mинистарство здравља Републике Србије и Канцеларија Популационог фонда УН у Србији, у сарадњи са Центром за промоцију здравља жена (CPZŽ) одржали су тренинге на тему превенције и одговора на родно засновано насиље у Нишу и Београду. Оба тренинга, почетни и напредни, под називом “Изградња капацитета здравствених радника/ца за планирање, организацију и едукацију у области родно заснованог насиља у здравственом сектору” омогућила су здравственим радницима, учесницима тренинга, знања и вештине да буду организатори, предавачи и тренери колегама у својим радним срединама, како би се родно засновано насиље смањило, превенирало и санкционисало. Завод за јавно здравље “Тимок” Зајечар узео је учешће у програму и, као регионална превентивна установа, даје веома важан допринос за развој, успостављање и имплементацију стандардизованих процедура у сузбијању и превенцији родно заснованог насиља на зајечарском и борском округу.
Родна равноправност није „женско“ већ друштвено питање!

* Део текста преузет од CPZŽ и UNFPA